U protekloj deceniji, biolozi su razjasnili mnoge složenosti kako kosa raste i kako se gubi u uslovima kao što su ćelavost i alopecija areata. Ipak, glavno pitanje ostaje da li je uopšte moguće sprečiti gubitak kose?
U ovom članku možete da pročitate:
- Šta uzrokuje gubitak kose?
- Ciklusi rasta u folikulima kose
- Koliko hroničan stres može izazvati gubitak kose?
- Uzgajanje folikule kose van živog bića
- Da li mišić izaziva gubitak kose?
- Kako umanjiti štetu?
- Lekovi za gubitak kose
Šta uzrokuje gubitak kose?
Savršeno je normalno da ljudima svaki dan opada između 50 i 100 vlasi sa glave, prema Američkoj akademiji za dermatologiju. Međutim, prekomerni gubitak kose koji uzrokuje progresivno proređivanje kose, ćelave mrlje ili čak potpuni gubitak kose može biti veoma uznemirujući.
Postoji nekoliko mogućih uzroka gubitka kose. Ovi uključuju:
- Veliki stresori, kao što su produžena bolest, gubitak posla ili žalost – ova vrsta gubitka kose je poznata kao telogen efluvium
- Neki lekovi, uključujući antidepresive, beta-blokatore, levodopu i lekove za hemoterapiju
- Bolesti kao što su poremećaji štitne žlezde, neravnoteža polnih hormona ili nedostatak proteina, gvožđa, cinka ili biotina u ishrani, na primer
- Autoimunost, koja može uzrokovati da kosa opada u jednoj ili više malih mrlja na glavi, obrvama ili trepavicama – ovo je poznato kao alopecija areata
- Uske frizure koje opterećuju folikule dlake, poznate kao traumatska ili trakciona alopecija
- Kombinacija genetike, muških hormona i starenja, poznata kao gubitak kose ili androgena alopecija; ovo može uticati i na muškarce i na žene
Biologija rasta kose je složena, ali poslednjih godina naučnici su napravili korak ka razumevanju kako različiti gore navedeni faktori izazivaju gubitak kose. Nadaju se da će to vremenom dovesti do novih, efikasnijih tretmana.
Ciklusi rasta u folikulima kose
Folikul dlake je kožna pora nalik cevi koja obuhvata osovinu i koren dlake. Većina zdravih odraslih osoba ima oko 80.000–120.000 dlačica na skalpu.
Svaki folikul dlake stalno prolazi kroz ciklus rasta koji se sastoji od tri različite faze: anagena, katagena i telogena. Tokom anagena, koja traje između dve i sedam godina, kosa unutar folikula raste oko centimetar mesečno.
Folikul tada ulazi u katagen, dvonedeljnu prelaznu fazu tokom koje se kosa odvaja od snabdevanja krvlju. Tokom završne, neaktivne faze, ili telogena, folikul opada kosu. Tada može proći do četiri meseca pre nego što folikul počne da raste novi.
Dva do tri meseca nakon što osoba doživi traumatski ili stresni događaj, može razviti telogen efluvijum — gubitak kose u kojoj folikuli ostaju zaglavljeni u fazi neaktivnosti, opadanja kose.
Koliko hroničan stres može izazvati gubitak kose?
U martu 2021, naučnici su otkrili kako hronični stres može duže zadržati folikule dlake u ovom neaktivnom stanju.
Folikul dlake je jedno od retkih tkiva u telu koje se može regenerisati zahvaljujući posebnim ćelijama poznatim kao odrasle matične ćelije. Istraživači sa Harvardskog odeljenja za matične ćelije i regenerativnu biologiju u Kembridžu, MA, otkrili su kako hronični stres kod miševa potiskuje aktivnost ovih ćelija.
Oni su pokazali da hormon stresa nazvan kortikosteron – koji je mišji ekvivalent kortizola kod ljudi – drži matične ćelije folikula neaktivnim. Otkrili su da u odsustvu cirkulišućeg kortikosterona, matične ćelije su prošle kroz mnogo više ciklusa regeneracije tokom života životinja. Nasuprot tome, visoki nivoi hormona, kao rezultat hroničnog stresa, duže ih drže neaktivnim i dovode do manjeg broja ciklusa regeneracije.
Međutim, umesto da direktno utiče na matične ćelije, kortikosteron je delovao na klaster ćelija ispod folikula, poznat kao dermalna papila. Istraživači su pokazali da je kod miševa hormon stresa sprečio dermalnu papilu da proizvede molekularni signal nazvan Gas6. Ovaj molekularni signal normalno aktivira matične ćelije folikula.
„U normalnim i stresnim uslovima, dodavanje Gas6 je bilo dovoljno da aktivira matične ćelije folikula dlake koje su bile u fazi mirovanja i da podstakne rast kose. U budućnosti bi se put Gas6 mogao iskoristiti zbog svog potencijala u aktiviranju matičnih ćelija za promovisanje rasta kose“, kaže dr Sekiu Čoi, koji je bio vodeći autor studije.
Istraživači kažu da će morati da sprovedu još studija na miševima pre nego što budu mogli da istraže potencijalne tretmane kod ljudi.
Uzgajanje folikule kose van živog bića
Po prvi put, istraživači su uzgajali potpuno funkcionalne zrele folikule dlake miša in vitro u laboratoriji – drugim rečima, izvan žive životinje. „Organoidi folikula dlake“ ili „folikloidi“ proizveli su dlake koje su porasle oko tri milimetra za 23 dana. Istraživači se nadaju da će njihovi kultivisani folikuli dlake biti korisni za proučavanje biologije rasta i pigmentacije kose, kao i za skrining novih lekova.
„Naš sledeći korak je da koristimo ćelije ljudskog porekla i primenimo [tehniku] za razvoj lekova i regenerativnu medicinu“, kaže stariji autor studije dr Junji Fukuda, profesor na fakultetu inženjeringa na Nacionalnom univerzitetu Jokohama u Japanu.
Njihov rad bi mogao da ponudi mogućnosti za razvoj novih, efikasnijih tretmana za gubitak kose, kao što je androgena alopecija. Međutim, folikloidi ne prolaze kroz cikluse rasta na isti način kao normalna kosa. Da bi se reprodukovali ciklusi dlake, možda će biti potrebno presaditi folikule dlake u žive životinje.
Prof. Fukuda je za Medical News Today rekao da su on i njegove kolege nedavno to postigli sa pojedinačnim folikulima, od kojih svaki sadrži dlaku dužine do 10 milimetara.
„Iz rezultata smatramo da su signali iz tela neophodni za cikluse kose“, rekao je on.
Otkako je objavljena njihova nedavna studija, oni su takođe uzgajali folikule ljudske dlake iz matičnih ćelija, iako za sada ovi folikuli ostaju u nezrelom stadijumu.
Da li mišić izaziva gubitak kose?
Naučnici su takođe otkrili kako mišić koji okružuje svaki folikul dlake može igrati ulogu u gubitku i regeneraciji kose. Mišić, nazvan dermalni omotač, je vrsta „glatkih mišića“. To znači da – za razliku od skeletnih mišića – nije pod dobrovoljnom kontrolom.
Tim koji su predvodili istraživači na Icahn School of Medicine na planini Sinai u Njujorku istraživao je ulogu dermalnog omotača kod miševa. Oni su pokazali da mišić fizički pokreće regresiju folikula dlake, što je srednji deo ciklusa rasta dlake, ili „katagen“. Naučnici su otkrili da kada se skupi, dermalni omotač stisne folikul dlake da bi započeo proces regresije.
U isto vreme, ovo premešta ćelije dermalne papile ispod folikula, kroz kožu do mesta gde se matične ćelije nalaze u gornjem folikulu. U svom novom položaju, dermalna papila može signalizirati matičnim ćelijama da počnu da stvaraju novu kosu. Istraživači su pokazali da ista mašina za kontrakciju funkcioniše u folikulima ljudske kose. Oni veruju da ako mogu da spreče mišić da se kontrahuje, mogu zaustaviti regresiju folikula dlake.
„Blokiranje novootkrivenog mišića i njegova kontrakcija ne mogu izlečiti ćelavost uzrokovanu bolestima opadanja kose“, naglašava dr Majkl Rendl, koji je bio stariji autor studije.
Ali zaustavljanjem „faze uništenja“ ciklusa, ističe on, ovo bi moglo zadržati postojeću dlaku koja bi inače bila izgubljena kada se proizvede nova kosa.
„Uzbuđeni smo zbog mogućnosti da zaustavimo regresiju folikula i sprečimo gubitak postojeće kose“, kaže on.
Kako umanjiti štetu?
Gubitak kose je neizbežan deo procesa starenja i kod muškaraca i kod žena. Međutim, postoje načini za zaštitu folikula kose i usporavanje gubitka kose.
„Čim primetite da gubite kosu, zakažite sastanak sa zdravstvenim radnikom, kao što je dermatolog. Što pre konsultujete stručnjaka, možda ćete moći brzo da počnete da ga lečite i minimizirate dalji gubitak kose“, savetovao je dr Rid Meklelan, osnivač i izvršni direktor kompanije Cortina Health i pomoćni profesor plastične hirurgije na Harvardskoj medicinskoj školi u Boston, MA.
Ako kosa počne da se proređuje, savetovao je da ne koristite vruće alate, fen za kosu, agresivno sušenje peškirom i uske frizure poput punđe. Dr Ron Čao, kozmetički, plastični hirurg i hirurg za transplantaciju kose u Savezu hirurga Berbera u Njujorku, upozorio je:
„Postoje bukvalno stotine proizvoda, šampona, vitamina, suplemenata itd. na tržištu koji tvrde da pomažu kod gubitka kose, ali kao profesionalac, zvanično preporučujem samo one koji su trenutno klinički odobreni od strane FDA, a to su oralni finasterid, lokalni minoksidil i laseri niske klase 3.”
Laserska terapija niskog nivoa – takođe nazvana terapija crvenim svetlom ili hladna laserska terapija – zrači vlasište kako bi podstakla cirkulaciju krvi i podstakla rast kose. U 2020, pregled istraživanja je zaključio da su tretmani sigurni i efikasni i za muškarce i za žene.
„Ako ste zabrinuti zbog androgenog gubitka kose, od ključne je važnosti da blisko sarađujete sa lekarom kako biste bili sigurni da ne postoje drugi osnovni uzroci gubitka kose. Lekar bi mogao da preporuči analizu krvi ili čak snimanje“, savetuje dr Geta Iadav, dermatolog sa sertifikatom odbora i osnivač FACET-a.
Na primer, krvni testovi za proveru nedostataka u ishrani mogu uključivati nivoe feritina i vitamina D.
„Zdrave navike koje pacijenti mogu sami da rade uključuju pridržavanje hranljive dijete i pokušaje da nivo stresa bude nizak“, savetovala je ona.
Lekovi za gubitak kose
Uzorak ili androgeni gubitak kose utiče na do polovine muškaraca i žena. Ljudi sa ovim stanjem su genetski predisponirani da imaju jači odgovor na androgene (muške hormone) u svom skalpu.
Aktivacija androgenih receptora u ćelijama dermalne papile skraćuje fazu rasta (anagen) folikula dlake. Kod ljudi koji su podložni opadanju kose, prekomerna aktivacija receptora progresivno smanjuje folikul, što rezultira kraćim, tanjim dlačicama.
Ljudi sa ovim stanjem proizvode više snažnog androgena koji se zove dihidrotestosteron (DHT). Takođe imaju više androgenih receptora u skalpu i više nivoe enzima zvanog 5 alfa-reduktaza, koji pretvara testosteron u DHT.
Postoje dva leka za lečenje opadanja kose koja je odobrila Uprava za hranu i lekove (FDA): finasterid i minoksidil. Finasterid deluje tako što inhibira 5 alfa-reduktazu kako bi smanjio nivoe DHT-a u skalpu.
Efikasnost leka kod žena
Međutim, efikasnost leka je nejasna kod žena. Neki lekari savetuju ženama koje žele da zatrudne da ga ne uzimaju jer lek može izazvati muški fetus da razvije dvosmislene genitalije. Kao alternativu, žene sa uzorkom gubitka kose mogu uzimati lek koji se zove spironolakton. Taj lek je manje moćan inhibitor aktivnosti androgena od finasterida.
Rastvor minoksidila — Rogaine u SAD i Regaine u Velikoj Britaniji — koji se nanosi direktno na kožu glave, proširuje krvne kapilare. Ovo može podstaći rast folikula dlake omogućavajući da više krvi, kiseonika i hranljivih materija dopre do njih. Minoksidil je bezbedan i za muškarce i za žene.
U junu 2022. godine, FDA je odobrila prvi tretman za vrstu gubitka kose u kojoj imuni sistem napada folikule dlake, poznat kao alopecija areata. Lek, nazvan baricitinib, već je odobren za lečenje drugog autoimunog poremećaja, reumatoidnog artritisa.
Deluje tako što inhibira aktivnost enzima poznatih kao Janus kinaze. To zauzvrat može blokirati neke od molekularnih signala koji izazivaju autoimune bolesti. U kliničkim ispitivanjima, lek je bio bolji od placeba u podsticanju ponovnog rasta kose kod ljudi sa teškom alopecijom areatom.
