Autoimuna bolest alopecija areata napada folikule dlake u telu, izazivajući gubitak kose. Istraživači su nedavno objavili obećavajuće rezultate kliničkog ispitivanja faze 3 za potencijalni prvi tretman za ovu bolest koji je odobrila Uprava za hranu i lekove SAD.
U ovom članku možete da pročitate:
- Šta je alopecija areata?
- Čime se uzrokuje alopecija areata?
- Simptomi
- Da li alopecija areata može da se leči lekom za artritis?
- Budućnost ove metode
Šta je alopecija areata?
Alopecia areata je autoimuna bolest koja uzrokuje da telo napada folikule dlake. Bolest uništava folikule dlake po celom telu, uzrokujući gubitak kose.
Ljudi bilo kog uzrasta, pola i etničke pripadnosti mogu razviti alopeciju areatu. Međutim, češće je da osoba razvije alopeciju areatu pre 40. godine.
Prema Nacionalnoj fondaciji za područje alopecije, oko 6,8 miliona ljudi u SAD i 147 miliona ljudi širom sveta ima ili će razviti ovo stanje. Trenutno ne postoji lek za alopeciju areatu.
Nekim ljudima sa blagim oblicima bolesti mogu vremenom spontano ponovo da izrastu dlake. Trenutni tretmani uključuju kortikosteroide, lokalni minoksidil (tj. Rogaine) i imunosupresivne lekove.
Čime se uzrokuje alopecija areata?
Etiopatogeneza alopecije areate je složena, pa su i mišljenja o značenju različitih etioloških faktora različita. Dok neki autori kao uzrok navode hronične zapaljenske nadražaje, najčešće u predelu zuba, nosa, nazofarinksa ili paranazalnih sinusa, drugi uzrokom smatraju endokrine uticaje.
Neki autori kao uzrok navode jake psihičke stresove. U 10-20% slučajeva postoji pozitivna porodična anamneza.
Simptomi
Alopecija areata nastaje naglo u obliku okruglih žarišta bez dlaka. Žarišta su različite veličine i lokalizacije. Obično su prva žarišta veličine prečnika 1 cm do veličine dlana.
Kod žarišta u progresiji je pozitivan znak izvlačenja kose na ivici žarišta (kosa se bezbolno vadi na lagano povlačenje). Objektivnih promena u organizmu nema. Prva žarišta mogu ponovo da obrastu dlakama posle nekoliko meseci, ali se obično javljaju nova.
Ukoliko promene konfluiranjem (spajanjem) zahvate ceo kapilicijum (kosmati deo glave) nastaje alopecia totalis, a ukoliko su zahvaćene i druge dlake na telu nastaje alopecia areata universalis.
Uz alopeciju vrlo često se nalaze i promene na noktima u vidu udubljenja i longitudinalnih brazda. Bolest je dugotrajna, karakteriše se recidivima. U centru žarišta ponovo počinju da rastu dlake koje su tanje i svetlije, a vremenom potamne. U ređim slučajevima kosa nikada ne poraste.
Da li alopecija areata može da se leči lekom za artritis?
Novo istraživanje Medicinskog fakulteta Jejla u Nju Hejvenu, CT, pokazalo je da je jednoj od tri osobe koje je zahvatila alopecija areata u stanju da ponovo izraste kosa nakon tretmana lekom za artritis.
Ova studija je deo kliničkog ispitivanja faze 3 za potencijalno prvi tretman za stanje kože koji je odobrila FDA. Tim istraživača na čelu sa dr Bretom Kingom, vanrednim profesorom dermatologije na Medicinskom fakultetu u Jejlu, nedavno je objavio rezultate kliničkog ispitivanja faze 3.
Studija ispituje upotrebu baricitiniba — leka koji se izdaje na recept za lečenje umerenog do teškog reumatoidnog artritisa. Baricitinib je inhibitor Janus kinaze (JAK), koji remeti sposobnost tela da komunicira sa specifičnim proteinima zvanim citokini povezani sa upalom.
„Mislimo da baricitinib deluje tako što prekida razmenu poruka između folikula dlake i imunih ćelija koje dovode do toga da imune ćelije napadaju folikule dlake i na kraju do gubitka kose. Kada se poruka prekine, imune ćelije ostavljaju folikule dlake same i folikuli dlake mogu da rade ono što bi trebalo da rade, to jest da pospešuju rast kose“, rekao je dr King za Medical News Today.
Za ovu studiju, dr King i njegov tim proučavali su 1.200 ljudi u dve velike, nasumične studije. Sponzor studije, američka farmaceutska kompanija Eli Lilli, osmislila je studije.
Učesnici studije su uključivali i muškarce i žene starije od 18 godina. Svi učesnici su imali tešku alopeciju areatu definisanu skorom za ozbiljnost alopecije (SALT) od 50 ili više. SALT se kreće od rezultata od 0 bez gubitka kose sa vlasišta do 100, što predstavlja potpuni gubitak sve kose sa vlasišta.
Tokom 36-nedeljnih ispitivanja, učesnici su primali ili dva miligrama ili četiri miligrama baricitiniba svaki dan, ili placebo. Prema rezultatima studije, oko 39% učesnika u ispitivanju 1 i 36% učesnika u ispitivanju 2 koji su dali dozu baricitiniba od četiri miligrama ponovo je izraslo dovoljno kose da pređe na SALT rezultat od 20 ili manje do 36. nedelje.
Rezultati studije su takođe pokazali moguće neželjene efekte upotrebe baricitiniba kojim se tretira alopecija areata. Prema istraživačima, najčešći neželjeni efekti među učesnicima studije bili su akne, povišeni nivoi kreatin kinaze i povećani nivoi holesterola lipoproteina niske i visoke gustine.
„Klinička ispitivanja su u toku i učesnici se i dalje prate, tako da ćemo vremenom imati sve više i više podataka o bezbednosti“, rekao je dr King.
Budućnost ove metode
„To je sjajan rezultat velike nauke koji će na kraju na dobro promeniti živote pacijenata sa alopecijom areatom. […] Ova ispitivanja nam govore da je konačno dovoljno razumeo mehanizam alopecije areate da možemo da blokiramo imunološki proces koji izaziva gubitak kose uz pomoć oralnih lekova. To takođe znači da pacijenti koji su imali najotporniju bolest na druge tretmane i oni sa teškom bolešću (mereno SALT skorom od najmanje 50) sada imaju opciju koja će verovatno raditi na poboljšanju njihove bolesti“, rekla je dr Ejmi McMajkl, dermatolog u Atrium Health Vake Forest Baptist u Vinston-Sejlemu, NC.
Za sledeće korake u ovom istraživanju, dr Bret King je rekao da su ova klinička ispitivanja u toku.
„Učesnici se i dalje prate u pogledu efikasnosti i bezbednosti, tako da ćemo imati sve više podataka u narednim mesecima“, dodao je on.
I dr Mekmajkl bi želela da vidi bolju karakterizaciju toga šta je laboratorijsko praćenje prikladno i vreme za ove testove kod pacijenata.
„Takođe moramo da pogledamo ispitivanja leka kod dece i adolescenata koje je zahvatila alopecija areata. Konačno, dugoročne studije su veoma važne za napredovanje kako bi se osiguralo merenje bezbednosti za bolest koja može zahtevati dugotrajno lečenje.”
