Nova studija otkriva da bademi, tačnije konzumiranje 56 grama dnevno – što je ekvivalent otprilike 46 badema – može poboljšati zdravlje creva promovisanjem nivoa butirata.
U ovom članku možete da pročitate:
- Kako bademi utiču na crevnu floru?
- Zašto su važni butirati?
- Bademi za i protiv
- Šta kažu rezultati studije?
- Celi ili mleveni bademi?
Kako bademi utiču na crevnu floru?
Još uvek učimo o ljudskom mikrobiomu, 10–100 triliona mikroorganizama koji žive u našim telima, prvenstveno u ljudskim crevima. Deo po deo, istraživači sastavljaju kako ovaj ogroman i sićušni univerzum funkcioniše i kako utiče na naše zdravlje. Čini se da je važan igrač u zdravlju creva butirat, kratkolančana masna kiselina koja podržava zdravlje samog mikrobioma.
„Butirat je važan za zdravlje creva, jer deluje kao primarni izvor goriva za ćelije debelog creva, omogućavajući im da funkcionišu ispravno i optimalno. Takođe je uključen u signalizaciju crevima da započne proces apsorpcije hranljivih materija. Pored toga butirat proizveden u crevima može ući u krvotok gde je uključen u regulaciju zdravlja u drugim delovima tela, kao što su jetra, mozak i pluća,“ rekla je dr Alis Kridon postdoktorski istraživač na Odeljenju za studije ishrane na King’s College London, za Medical News Today.
Dr Kridon je takođe prvi autor nove studije koja istražuje vrednost koju imaju bademi kao sredstva za podršku snabdevanju mikrobioma butiratom. Studija pokazuje da jedenje zdrave količine badema svakog dana promoviše proizvodnju butirata.
Zašto su važni butirati?
Istraživanje dr Kridon dokumentuje prednosti konzumiranja oko 56 grama ili 2 unce badema dnevno – što iznosi oko 46 badema.
„Butirat podržava barijeru creva, koja sprečava bakterije i druge mikrobe da uđu u vašu krv. Pri tome, butirat može pomoći u smanjenju upale, upravljanju stanjima kao što je IBS (sindrom iritabilnog creva) i smanjenju gastrointestinalne nelagodnosti poput nadimanja“, rekla je Alison Tolman, registrovani nutricionista dijetetičar.
„Butirat se proizvodi fermentacijom vlakana u debelom crevu. Zbog toga povećanje vlakana u ishrani, kao što je badem, povećava nivoe butirata, što pozitivno utiče na zdravlje naših creva“, rekla je Tolman.
Bademi za i protiv
Govoreći o nutritivnoj vrednosti badema, Tolman je dalje primetila:
„Bademi su prepuni različitih hranljivih materija u jednoj porciji, kao što su četiri grama vlakana, 13 grama ‘dobrih’ nezasićenih masti, jedan gram zasićenih masti i 50% dnevne vrednosti vitamina E, i lako se mogu uključiti u našu ishranu na razne načine.”
Ipak, ova semena dolaze sa nekim upozorenjima za zdravlje životne sredine. Prema podacima koje je dostavio Kalifornijski odbor za bademe 2016. godine, oko 80% badema u svetu se uzgaja u Kaliforniji.
Ovaj usev troši znatan deo godišnje količine vode u državi, što je za neke zabrinuto u svetlu nedavnih klimatskih uslova. Studija iz 2019. pokazala je da je za uzgoj jedne koštice badema potrebno oko 12 litara vode.
Ipak, ista studija je otkrila da, iako bademi zahtevaju značajne količine vode, „[u] odnosu na koristi u ishrani, bademi su bili među tri najbolje analizirane namirnice koje pružaju najveću nutritivnu korist po jedinici težine.“
Šta kažu rezultati studije?
Učesnici u trenutnoj studiji bili su 87 zdravih odraslih žena i muškaraca, starosti od 18 do 45 godina. Oni su sami prijavili da redovno jedu grickalice, najmanje dve dnevno, i da nisu bili na ishrani sa umerenim ili visokim sadržajem masti od preko preporučenih 22 grama masti dnevno.
Za studiju, istraživači su podelili učesnike u tri grupe, koje su se razlikovale po hrani kojom su zamenili uobičajene grickalice. Jedna grupa je jela dve porcije od po 28 grama celih badema dnevno, dok je druga grupa imala dve porcije od 28 grama mlevenih badema dnevno. Poslednja kontrolna grupa jela je mafine koji su telu davali ekvivalentnu količinu energije kao i bademi. Probni period je bio četiri nedelje.
Na kraju ispitivanja, istraživači su otkrili da su grupe badema imale značajno više nivoe butirata u fekalnoj materiji od kontrolne grupe, 24,1 mikromola po gramu umesto 18,2 mikromola po gramu. Nije bilo značajne razlike između grupa u simptomima creva, vremenu prolaska kroz creva – količini vremena potrebnom da hrana uđe i izađe iz digestivnog sistema – ili konzistenciji stolice.
Pored toga, sve tri grupe su imale sličnu količinu fekalnih bifidobakterija, bez evidentnih razlika u mikrobioti creva na nivou tipa ili u pogledu raznolikosti.
Celi ili mleveni bademi?
Studija je pratila razliku između jedenja celih ili mlevenih badema u smislu proizvodnje butirata. Pojedinci koji su jeli cele bademe imali su 1,5 više pražnjenja svake nedelje od onih koji su jeli mlevene bademe. Dr Kridon je spekulisala o tome zašto je to možda slučaj:
„Celi bademi se razlikuju od mlevenih badema po količini masti koja dospeva u debelo crevo. Kada konzumiramo cele bademe, veliki deo masti izbegava varenje i stiže do debelog creva. Za poređenje, više masti u mlevenim bademima se vari u gornjem [gastrointestinalnom] traktu. Moguće je da je povećana masnoća u debelom crevu kod onih koji jedu cele bademe služila za olakšanje prolaza stolice i povećanje težine stolice. Oba ova efekta mogu povećati učestalost stolice kod ovih ljudi. Malo je istraživanja o uticaju masti na učestalost stolice. Stoga, ovi nalazi zahtevaju dalju istragu u budućim suđenjima.“
Iznenađujuće, dodala je dr Kridon, „[nakon] žvakanja, mleveni bademi su imali značajno manje čestice u poređenju sa žvakanim celim bademima. Kada smo ubacili izmerene vrednosti ove distribucije veličine čestica celih i mlevenih badema u matematički model koji predviđa količinu masti koja se oslobađa iz žvakanih badema tokom varenja, otkrili smo da model predviđa da mleveni bademi oslobađaju znatno više masti od celih badema. Ovi nalazi će biti detaljnije objašnjeni u drugom radu koji je trenutno u pripremi za objavljivanje.“
