Konzumiranje voća je dobro za zadovoljavanje nutritivnih potreba, ali kako u njemu ima šećera legitimno je pitanje smeju li dijabetičari da jedu voće?
U ovom članku možete da pročitate:
- Smeju li dijabetičari da jedu voće?
- Koje voće je preporučljivo da se jede?
- Koje voće treba izbegavati?
- Koliko smeju dijabetičari da jedu voće?
- Benefiti od voća
- Zaključak
Smeju li dijabetičari da jedu voće?
Američko udruženje za dijabetes izveštava da je svako voće dobro za osobu sa dijabetesom, sve dok ta osoba nije alergična na tu vrstu voća. U stvari, studije poput one iz 2017. godine otkrile su da je veći unos voća značajno povezan sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2.
Međutim, nisu svi plodovi podjednako zdravi. Sveže ili smrznuto voće, ili voće upakovano u sopstvenom soku, bolje je od prerađenog voća direktno iz konzerve ili tegle, kao što su sos od jabuka i konzervirano voće. To je zato što voće u limenkama, teglama ili plastičnim čašama može sadržati dodatni šećer. Dodatni šećer može izazvati skok šećera u krvi osobe.
Dakle, na pitanje smeju li dijabetičari da jedu voće, načelan odgovor je „da“ i da je čak i preporučljivo, ali mora se voditi računa i koje voće se jede.
Koje voće je preporučljivo da se jede?
Za osobu sa dijabetesom, jedan od načina odabira bezbednog i odgovarajućeg voća i druge namirnice sa visokim sadržajem ugljenih hidrata je provera njihovih vrednosti na glikemijskom indeksu (GI).
GI je ocena hrane na skali od 1 do 100. Ocena pokazuje koliko brzo hrana može povećati nivo šećera u krvi. Telo apsorbuje hranu sa visokim GI brže od hrane sa srednjim ili niskim GI, na primer.
Hrana sa nižim GI rezultatom je bolja za pomoć u kontroli nivoa šećera u krvi. Stoga na pitanje smeju li dijabetičari da jedu voće, precizniji odgovor je „da, pre svega ono sa nižim GI rezultatom, ali nije strašno i sa srednjim.“
U voće sa nižim GI rezultatom (20-49) spadaju:
- Jabuke
- Avokado
- Borovnice
- Višnje
- Grejpfrut
- Breskve
- Kruške
- Šljive
- Jagode
U voće sa srednjim GI rezultatom (50-69) spadaju:
- Smokva
- Grožđe
- Kivi
- Mango
- Narandže
- Suvo grožđe
- Nedozrele banane
Koje voće treba izbegavati?
U principu odgovor na centralno pitanje članka smeju li dijabetičari da jedu voće nije negativan ni za voće koje ima visok GI. Ali treba da se prati njihov unos. Većina voća nema visok rezultat (više od 70), ali ono koji imaju su:
- Veoma zrele banane
- Sušene urme
- Lubenice
- Ananas
Neki ljudi sa dijabetesom slede dijetu sa malo ugljenih hidrata kako bi smanjili uticaj ugljenih hidrata na nivo šećera u krvi. Ali ni kod ove grupe voća odgovor na pitanje „smeju li dijabetičari da jedu voće“ nije nužno negativan.
Vredi napomenuti da voće sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i dalje može imati manje ugljenih hidrata od drugih grickalica sa manje hranljivih materija. Na primer, jedna velika banana sadrži oko 30 grama (g) ugljenih hidrata, dok čokoladni mafin sadrži oko 55 g.
Osoba bi, stoga, trebalo da se fokusira na ograničavanje unosa druge hrane sa visokim sadržajem ugljenih hidrata pre nego što izbace voće.
Smeju li dijabetičari da jedu voće i koliko?
Većina smernica preporučuje da odrasli i deca jedu pet porcija voća i povrća svakog dana. Ovo važi i za osobe sa dijabetesom. Druge smernice preporučuju da se u svakom obroku uverite da polovina tanjira sadrži voće, povrće ili oboje.
Za osobu sa dijabetesom, polovina svakog obroka treba da bude povrće bez skroba, a ne voće. Preostala polovina treba da budu izvori proteina i skroba sa visokim sadržajem vlakana, kao što su pasulj ili cela zrna.
Mnogi stručnjaci takođe preporučuju uključivanje zdravih masti u svaki obrok kako bi se podstakao osećaj sitosti i poboljšala apsorpcija antioksidanata i vitamina.
Jedna porcija je voće srednje veličine ili porcija veličine bejzbol lopte. Veličina porcije manjeg voća, kao što je bobičasto voće, je 1 šolja. Za prerađeno voće, kao što su sos od jabuke i voćni sok, veličina porcije je pola šolje. A za suvo voće kao što su suvo grožđe i trešnje je 2 supene kašike.
Kao i kod povrća, fokusiranje na raznovrsnost može biti odličan način da apsorbujete prave hranljive materije i uživate u nizu ukusa. Smeju li dijabetičari da jedu voće i koliko? Smeju itekako i to je preporučljivo da bude u pristojnim količinama.
Benefiti od voća
Jasno je da je odgovor na centralno pitanje članka jako „da.“ Sada je potrebno i odgovoriti na pitanje „Zbog čega? Koji su to benefiti?“
Unošenje dovoljno vlakana igra važnu ulogu u upravljanju dijabetesom. Ishrana bogata rastvorljivim vlaknima može usporiti apsorpciju šećera i kontrolisati nivo šećera u krvi. Mnogi plodovi su bogati vlaknima, posebno kada osoba jede kožu ili pulpu. Visok sadržaj vlakana i vode u mnogim plodovima čini ih punim.
Dijeta koja sadrži dovoljno voća i povrća može smanjiti rizik od gojaznosti, srčanog udara i moždanog udara. Gojaznost ima veze sa dijabetesom tipa 2.
Pošto je voće bogato vlaknima i hranljivim materijama, ono je dobar izbor kada osoba planira obroke. Ali razmislite o ograničavanju količine prerađenog voća na meniju, kao što su sos od jabuke i voćni sokovi, jer su im vlakna uklonjena.
Zaključak
Neki plodovi, uključujući veoma zrele banane, imaju visoke GI rezultate, a osoba sa dijabetesom treba da ih izbegava ili da ih konzumira umereno. Takođe je dobra ideja ograničiti unos prerađenog, konzerviranog ili sušenog voća sa dodatkom šećera.
Međutim, voće ostaje ključni deo zdrave ishrane i doprinosi ključnim hranljivim materijama. Osoba treba da smanji druge vrste slatke hrane pre nego što smanji količinu voća koju jede.