Boravak u zelenilu značajno smanjuje izgaranje ili stres izazvan poslom - E-zdravlje

Boravak u zelenilu značajno smanjuje izgaranje ili stres izazvan poslom

  • 26/01/2021
  • 0
stres-izazvan-poslom

Pojava stresa, uslovljenog prekomernim obavezama na poslu, pogađa gotovo čitav svet. Vodeći se time, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) usvojila je 2019. novi pojam koji opisuje sindrom hroničnog stresa koji je nastao na radnom mestu, kao zvanični fenomen bolesti – izgaranje.

Kako bi javnosti približili značenje ovog pojma u realnom životu, naučnici sa Univerziteta u Tsukubi u Japanu, uradili su studiju, koja je objavljena na portalu sciencedirect.com, u kojoj su ispitali čak 6466 radno sposobnih stanovnika Japana, starosti između 20 i 59 godina. Japan i japanci su uzeti za primer, jer je poslovna kultura ove države mnogima poznata kao posebno teška i naporna, a i njihovi radnici uglavnom, poput ostatka sveta, nisu imuni na stres koji je uzrokovan pritiskom koji doživljavaju u svom poslovnom okruženju. Međutim, osnovna je razlika, kolokvijalnim rečnikom rečeno, u “dužini fitilja”.


Japancima svake godine ostane najmanje 10 dana neiskorišćenog odmora

Prema zvaničnim podacima, kako prenosi BBC, japanski radenici često su se, godinama unazad, suočavali sa neiskorišćenim godišnjim odmorom, a kao glavni razlog navode krivicu zbog neispunjenih poslovnih ciljeva. Naime, usled pritiska poslodavaca i njihovih očekivanja, često su preopeterećeni ostvarenjem zacrtanih ciljeva, pa zato, svaki prosečni radnik vrlo često ima na desetine neiskorišćenih dana odmora svake godine. Da bi prikazali realnu sliku uslova u kojima rade i stresa koji svakodnevno osećaju, Japanci su u svoj svakodnevni rečnik uveli novi izraz  karoshi – kojom opisuju smrt, nastalu usled prekomernog rada tj stres izazvan poslom.

Osećaj koherentnosti ili stres izazvan poslom

Tokom ove ankete, svaki zaposleni Japanac dobio je ocenu SOC – odnosno ocenu kojom se opisuje osećaj konherentnosti.

Šta to zapravo znači?

Aaron Antonovski, američko – izraelski sociolog, prvi put je definisao ovu ocenu kao sposobnost pojedinca da svet i sebe gleda kao sposobnog da svoj život učini lepšim, boljim, smislenijim i razumljivijim. Nastavljajući da razvija upitnik koji je osmislio, došao je do toga da će kroz ta pitanja ispitanici lakše razumeti stvari koje im se događaju, ali i da će lakše spoznati mogućnosti koje će im olakšati dalja upravljanja stresnim situacijama.

– SOC ukazuje na mentalne sposobnosti koje omogućavaju pojedinicu da lakše uoči i da se lakše nosi sa stresom – objašnjava professor Shinichiro Sasahara sa Univerziteta Tsukuba, inače jedan od autora prethodno pomenute studije.

Takođe, ova studija pokazala je i da su osobe sa jakom SOC ocenom, demonstrirale veću otpornost tokom stresnih životnih događaja, što je potvrdilo i prethodna istraživanja ovog fenomena, što sugeriše da bi na radnom mestu, ovako snažna SOC ocena mogla da ukaže na dobru sposobnost pojedinca da se nosi sa stresom na radnom mestu. Međutim, naknadna istraživanja ukazala su i na to da nepušači imaju jaču SOC ocenu od pušača i da ljudi koji često vežbaju, imaju tendeciju da njihova SOC ocena bude jača, od onih koji nisu sportski aktivni.

Šetnja u prirodi pomaže mentalnom zdravlju i kontroli stresa izazvanim poslom

Zapanjujući podatak ove studije na primeru zaposlenih Japanaca, pokazao je da čak 75,9% ispitanika šeta u prirodi najmanje jednom godišnje. U poređenju sa njima, istraživači su otkrili da su ispitanici koji su šetali u parku, šumi ili negde u prirodi makar jednom nedeljno, dobijali su mahom jaku ili srednju SOC ocenu.

Dakle, rezultati ove studije podudaraju se sa brojnim prethodnim istraživanjima u kojima se promovišu zdrave navike i boravak u prirodi, ali najvažanije što boravak u prirodnom okruženju u značajnoj meri smanjuje rizik od bolesti koje su povezane sa psihosocijalnim stresom.

“Šetanje šumom je jednostavna aktivnost koja ne zahteva posebnu opremu ili obuku”, kaže professor Sasahara i zaključuje: “ … da bi to mogla biti veoma dobra navika za poboljšanje mentalnog zdravlja i upravljanje stresom”.

Pogledajte i ostale teme koje se tiču zdravlja na stranici Zdravlje A-Z.

Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *