10.000 koraka dnevno može smanjiti rizik od demencije - E-zdravlje

10.000 koraka dnevno može smanjiti rizik od demencije

  • 29/09/2022
  • 0
10.000 koraka
A fizička vežba ne mora da znači znojenje u teretani ili bavljenje novim sportom. Prema nedavno objavljenoj studiji, jednostavno povećanje broja koraka, npr. na 10.000 koraka, koje osoba preduzima svakog dana može smanjiti rizik od demencije za čak 50%. (foto:Envato)

Sve je više dokaza da redovna fizička vežba ne samo da koristi opštem zdravlju, već je i jedan od najefikasnijih načina za smanjenje rizika od razvoja demencije. Povećanje dnevnog broja na oko 10.000 koraka moglo bi prepoloviti rizik osobe od razvoja demencije.

U ovom članku možete da pročitate:

Rasprostranjenost demencije

Kako globalna populacija stari, slučajevi demencije su takođe u porastu širom sveta. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da oko 55 miliona ljudi trenutno ima demenciju, a očekuje se da će taj broj porasti na 139 miliona do 2050. godine.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuju da Alchajmerova bolest, najčešći oblik demencije, pogađa oko 5,8 miliona ljudi samo u SAD. Najveći faktori rizika za demenciju, prema Alchajmerovom društvu, su starenje i genetika. Demencija je najčešća kod starijih od 75 godina, a blizak rođak sa demencijom može povećati rizik od razvoja poremećaja kod osobe.

Drugi faktori rizika koje ne možemo kontrolisati uključuju pol – žene su u većem riziku od muškaraca – i etničku pripadnost. Međutim, promene u načinu života, kao što su povećanje fizičke vežbe, kontrola krvnog pritiska i stimulacija mozga, mogu smanjiti rizik od demencije kod osobe, čak i za one koji imaju jedan ili više faktora rizika.

Dr Anton Porštajnson, profesor i direktor programa za brigu o Alchajmerovoj bolesti, istraživanje i obrazovanje (AD-CARE) na Medicinskom centru Univerziteta u Ročesteru, rekao je za Medical News Today:

Širok, zdrav pristup koji uključuje način života, ishranu, vežbanje, kognitivnu stimulaciju, socijalizaciju i san, sve to čini razliku. Mnogi od njih [mogu biti efikasni] čak i ako se počnu kasnije u životu.”

A fizička vežba ne mora da znači znojenje u teretani ili bavljenje novim sportom. Prema nedavno objavljenoj studiji, jednostavno povećanje broja koraka, npr. na 10.000 koraka, koje osoba preduzima svakog dana može smanjiti rizik od demencije za čak 50%.

Kako je tekla studija o 10.000 koraka?

Studija je koristila podatke iz britanske Biobanke. 78.430 učesnika, od kojih su 44,7% bili muškarci i 55,3% žene, imali su srednju starost od 61,1 godina. Svi učesnici su bili bez kardiovaskularnih bolesti i demencije kada su se upisali u studiju. Istraživači su pratili učesnike nakon medijane od 6,9 godina (6,4–7,5 godina).

Za istraživanje, učesnici su morali da nose akcelerometar na svom dominantnom zglobu 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, kako bi izmerili fizičku aktivnost. Istraživači su zatim koristili algoritam da izračunaju broj koraka iz podataka koje je prikupio akcelerometar.

Istraživači su kontrolisali varijable kao što su starost, pol, rasa, socioekonomski status, pušenje, ukupno zdravlje i ishrana kada su analizirali podatke. Tokom praćenja, 866 učesnika, ili 1,1%, imalo je demenciju.

Pozdravljajući nalaze studije, dr Kler Sekston, viši direktor naučnih programa i terenskog rada Alchajmerovog udruženja, koja nije bila uključena u studiju, rekla je:

Postoji nekoliko važnih upozorenja ove studije. Uzorkovana populacija je bila većina belaca, i stoga se možda ne može generalizovati na druge rase/etničke grupe. Ova studija takođe ne pokazuje definitivnu uzročnost između broja koraka i rizika od demencije; stoga je potrebno više istraživanja. Asocijacija za Alchajmerovu bolest sprovodi kliničko ispitivanje koje kombinuje vežbu sa drugim faktorima životnog stila, kao što su ishrana i društveni/kognitivni angažman, kako bi se utvrdilo da li ovi faktori u kombinaciji smanjuju rizik od kognitivnog pada.”

Dr Porštajnson se složio: „Postoje određena ograničenja za opservacione kohortne studije, ali i prednosti. Oni stvaraju hipoteze, odnosno upućuju nas na ono što bismo možda želeli da dalje proučavamo u kontrolisanoj, randomizovanoj studiji. Dobra vest je da postoji veliki broj dokaza koji sugerišu da je vežba korisna u sprečavanju demencije.“

10.000 koraka
Sve je više dokaza da redovna fizička vežba ne samo da koristi opštem zdravlju, već je i jedan od najefikasnijih načina za smanjenje rizika od razvoja demencije. Povećanje dnevnog broja na oko 10.000 koraka moglo bi prepoloviti rizik osobe od razvoja demencije. (foto:Envato)

Do kakvih je rezultata studija o 10.000 koraka došla?

Ovo je važna studija koja može pomoći u informisanju smernica javnog zdravlja o količini fizičke aktivnosti koja je neophodna da bi se ostvarile zdravstvene beneficije“, rekla je dr Sekston.

Ovi rezultati nisu iznenađujući s obzirom na robusne podatke koje imamo koji povezuju fizičku aktivnost i bolju spoznaju. Prednost ovog rada je što je koristio objektivnu, široko shvaćenu meru broja koraka, a ne podatke koji su sami prijavili“, primetila je ona.

Istraživači su otkrili da su i broj koraka i intenzitet koraka povezani sa smanjenim rizikom od demencije. Za najveću korist – 50% smanjenje rizika od demencije – učesnici su morali da hodaju oko 10.000 koraka dnevno. Iznad ovog broja, dalje koristi nije viđeno.

Međutim, dobra vest za one koji ne mogu da postignu ovoliko koraka bila je da je samo 3.826 koraka dnevno smanjilo rizik od demencije za 25%. Dr Porštajnson se složio da će svaka vežba pomoći u smanjenju rizika. „[Nikada] nije kasno da se počne, a čak i relativno mali napor je koristan i može se dodati kako se izdržljivost poboljšava.“

Namenski koraci, definisani kao više od 40 koraka u minuti, kao što je odlazak u šetnju, povećali su povezanost sa smanjenim rizikom od demencije.

Ovde vidimo efekat ‘doze’, odnosno intenzivnije i svrsishodnije hodanje je korisnije od opuštenog hodanja. Takođe, ljudi često šetaju sa drugima (šetaju i razgovaraju) tako da možete da unesete i društvenu komponentu i interaktivnu komponentu,“ rekao je dr Anton Porštajnson.

Važno ostati aktivan

Ova studija doprinosi izgradnji dokaza da ostanak aktivan kako starite može održati fizičko i mentalno zdravlje i poboljšati dugovečnost. Još jedno veliko istraživanje na skoro 650.000 vojnih veterana pokazalo je da fizička sposobnost smanjuje rizik od demencije do 33%. U ovoj studiji je otkriveno da čak i mala količina vežbanja pomaže u smanjenju rizika od demencije.

Analiza 11 studija Alchajmerovog društva pokazala je da je redovna vežba imala najveći uticaj na rizik od demencije, pored redovnog vežbanja, nepušenja, umerenog unosa alkohola, održavanja zdrave telesne težine i zdrave ishrane. Za Alchajmerovu bolest, redovno vežbanje smanjuje rizik do 45%.

Suština je da znamo da fizička aktivnost podržava dobro kardiovaskularno zdravlje – a ono što je dobro za srce dobro je i za mozak. Pronađite nešto u čemu uživate i držite se toga,” rekla je dr. Kler Sekston.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *