Praznična depresija - Kako nastaje i šta nam je činiti?

Praznična depresija: Kako nastaje i šta nam je činiti?

  • 31/12/2021
  • 0
praznična depresija
Praznici bi trebalo da budu vreme opuštanja i prikupljanja snage za energican početak novog godišnjeg perioda. Umesto toga sve češće su uvod u negativna stanja kao što je praznična depresija. (foto:Pixabay)

Vreme praznika treba da bude vreme radosti, ali se kod sve većeg broja ljudi pretvara u ono što se zove praznična depresija. Šta je to što ljude tera na ovakvo raspoloženje za vreme božićnih i novogodišnjih praznika?

Preambiciozni ciljevi su put do praznične depresije

Praznike, a posebno novogodišnje, očekujemo kao vreme za odmor, provod ili ostvarivanje dugo odlaganih susreta. Trebalo bi da to bude vreme opuštanja i prikupljanja snage za energican početak novog godišnjeg perioda.

Za neke su praznici zaista vreme uživanja, a za druge samo gorke pilule očaja, razočaranja, tuge i izneverenih očekivanja. Kako pokazuju brojne psihološke studije, sve su češće i za sve više ljudi izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje dani ispunjeni zadovoljstvom, radošću i opuštanjem.

Loše raspoloženje je često privremeno i ne može se pripisati nekom specifičnom uzroku. Ravnodušnost je dugotrajnije stanje lošeg raspoloženja, praznine i besciljnosti koje može ostati sa ljudima nedeljama ili mesecima. Ako se ne reši, može dovesti, u ovom slučaju do praznične depresije.

Jedan razlog zašto se ljudi tako osećaju odnosi se na ciljeve. Postavljanje ciljeva i stremljenje ka njima je osnovna ljudska potreba. Neke studije su pokazale da želja da se postigne cilj održava ljude motivisanim, uzbuđenim i srećnim. Što je još važnije, imati ciljeve i videti napredak ka njima može povećati pozitivne emocije, kao što su uzbuđenje, entuzijazam ili ponos, zbog čega priprema za praznike može biti tako uzbudljiva.

Okidači praznične depresije

Okidače praznične depresije možemo podeliti u tri grupe:

  • Međuljudski odnosi
  • Finansije
  • Pojačani fizički zahtevi

Međuljudski odnosi mogu biti napeti, konfliktni ili stresni u bilo koje vreme, ali su tenzije obično povišene tokom praznika. Praznici su, nekako, pravo vreme da budemo zajedno. Porodično nerazumevanje i sukobi mogu se pojačati, posebno ako su svi upućeni jedni na druge tokom nekoliko dana.

Dovoljno je već što je na okupu toliko različitih ličnosti, potreba i interesovanja. S druge strane, ako čekate praznik bez ikog posebno bliskog, verovatno ćete otkriti da ste izrazito usamljeni ili tužni.

Kao i odnosi sa ljudima, finansijska situacija može biti uzrok napetosti tokom cele godine. Ipak, pojačano trošenje na poklone, putovanja, hranu ili zabavu može pojačati doživljaj stresa i stvoriti sve preduslove da se pojavi praznična depresija umesto radosti.

Ako se trudite da sastavite kraj s krajem a važno vam je da svima na svojoj listi poklona udovoljite. Možete se očas posla naći u finansijskom škripcu koji donosi simptome depresije – beznadežnost, tugu i bespomoćnost.

Trka oko kupovine, prisustva društvenim okupljanjanjima i pripremanje prazničnih obroka može biti iscrpljujuća i čini povećane fizičke zahteve što pojačava stres. Rekreativne aktivnosti i dobar san obično se zanemaruju, a iscrpljenost postaje glavni sastojak praznične bolesti.

Tokom višednevnih praznika obilno jedemo, intenzivno pijemo ili neredovno spavamo. Znamo da se tokom praznika mnogi odaju prekomernom jelu i da je glavni fokus mnogih praznika upravo na hrani.

praznična depresija
Vreme praznika treba da bude vreme radosti, ali se kod sve većeg broja ljudi pretvara u ono što se zove praznična depresija. Šta je to što ljude tera na ovakvo raspoloženje za vreme božićnih i novogodišnjih praznika? (foto:Pixabay)

Mnogo se sprema, kupuje i donosi sa očekivanjima da se, naravno, i pojede. Skoro je nepristojno  ako se ne poslužite, ako jedete samo malo ili vam se baš ne jede nešto što je neko posebno za tu priliku spremio.

Posle dobrog obroka vreme je za kafu i /ili cigaretu. Da li treba naglasiti da je, još i uz čašicu ili flašu alkoholnog pića, ovo poseban stres za organizam?

Vikend efekat

Osećaj potištenosti može se povezati i sa „vikend efektom” i „fenomenom plavog ponedeljka”. Raspoloženje ljudi se povećava tokom vikenda zbog veće autonomije (kontrolisanja svojih aktivnosti) i povezivanja sa drugima. Ali raspoloženje se značajno pogoršava čim se vikend završi. Sličan efekat se javlja kod nekih na kraju praznika, posebno kod onih koji treba da se vrate na posao ubrzo nakon toga. Misli o završetku praznika i vraćanju staroj rutini mogu podstaći osećaj koji karakteriše praznična depresija.

Mnoge aktivnosti mogu vam pomoći da razmišljate o budućnosti sa više optimizma i nade, umesto straha ili brige. Jedna od takvih aktivnosti je vežba „najbolja moguća sopstvenost“, gde zamišljate sebe u budućnosti u kojoj je sve ispalo kako ste želeli. Ovo rezultira trenutnim povećanjem pozitivnih emocija. Studije su pokazale da ljudi koji to rade ređe posećuju lekara pet meseci kasnije.

Kako se boriti sa stanjem praznične depresije?

Evo prilagođene vežbe „najbolje moguće sebe“ koju možete isprobati posle praznika. Uzmite komad papira i 10 minuta zapišite sve o svom najboljem mogućem sebi. Zamislite da ste odličnog zdravlja. Odlično ste vodili računa o svom telu i umu. Naporno ste radili da postignete sve svoje ciljeve u vezi sa zdravljem. Sada napišite šta ste uradili, koje ste prepreke prevazišli, kako ste to uradili i rezultat.

Nova godina i jeste pravo vreme za optimistički početak novog životnog ciklusa, za odluku da će u Novoj godini sve biti mnogo bolje i lakše, ali i vreme svođenja računa sa samim sobom i onim što se u proteklih 12 meseci postiglo.

Retko kad smo do kraja zadovoljni sopstvenim godišnjim učinkom, bilo da je reč o porodičnom ili profesionalnim uspehu, tako da i nije tesko na kraju truda i posle mnogo napora osetiti gorčinu. A to je najkraći put da se pojavi praznična depresija

Bez obzira na razloge zbog kojih ste u stanju praznične depresije, važno je da priznate osećaj besciljnosti i lošeg raspoloženja. Tek tada možete izabrati da uradite nešto po tom pitanju.

Ima nekoliko stvari koje možete uraditi kako bi se lakše prebrodila prazničn depresija:

  • Svedite svoja očekivanja od praznika na realnu meru. Ne trudite se da promenite ono na šta ne možete da utičete
  • Ukoliko su članovi porodice ili prijatelji sa kojima planirate slavlje u istom stanju kao i vi umorni i pod stresom ne očekujte ,,super provod“ – najbolje je da praznike provedete odmarajući se.
  • Ako ste domaćin ili odete u tuđi dom kao gost, izbegavajte priče o tekućim problemima. Unesite humor u razgovor, čak i neprijatne situacije i događaji mogu se sagledati i opisati sa dozom šale
  • Ne jadikujte nad ,,starim, dobrim danima“, fokusirajte se na ono što je danas i sa optimizmom gledajte u budućnost
  • Ako ste sami ili odvojeni od porodice i prijatelja, priključite se izletu ili zabavi nekog od klubova za usamljene
  • Otputujte negde za vreme praznika, čak i ako vam se to u prvi mah ne čini tako da će vam to značajno pomoći da prevaziđete neraspoloženje
  • Poklonite sami sebi nešto – zaista ste zaslužili
  • Izbegavajte alkohol. Ukoliko vam se čini da vas čašica pića opušta, setite se da sledeća može provocirati lavinu loših osećanja
  • Aktivirajte svoje telo – pasivno sedenje u kući samo pojačava apatiju. I najmanja fizička aktivnost – lagana šetnja na primer, stimulisaće proizvodnju hormona koji utiču na dobro raspoloženje

Međutim, praznična depresija može da se pojavi i iz drugog pravca. Usled ostvarenih proklamovanih ciljeva, kada se shvati da izazovi više ne postoje.

Izazovi su ti koji pokreću osobu. Najbolji način da se ovo popravi je stvaranje drugog cilja. Smišljanje uzbudljivog cilja za naredni period . Nova godina može postati motivišuća sila za tako nešto.

Na kraju krajeva, prava sreća je putovanje, a ne odredište.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.