Geni diktiraju šta bebe vide: Lica ili objekti?

  • 29/11/2023
  • 0
Geni diktiraju šta bebe vide (Foto ilustracija: Envato)
Geni diktiraju šta bebe vide (Foto ilustracija: Envato)

Da li petomesečna beba gleda više u lica ili u fizičke objekte, poput automobila ili mobilnih telefona, u velikoj meri određuju geni, pokazuju nova istraživanja sprovedena od strane naučnika sa Univerziteta Uppsala i Karolinska Instituta

Studija objavljena u časopisu Nature Human Behaviour, sugeriše da postoji biološka osnova za to kako bebe kreiraju svoje jedinstvene vizuelne iskustva i šta najviše uče.

Analizirajući više od 500 parova blizanaca, istraživači su utvrdili da i pre nego što mogu da utiču na svoju okolinu pokazivanjem, puzanjem ili hodanjem, one stvaraju svoje jedinstvene perceptivne doživljaje tako što sistematično više gledaju u socijalne ili ne-socijalne objekte.

Uticaj genetike na ono što beba gleda

Preferencije i ono što beba gleda uglavnom mogu biti objašnjeni genetskim razlikama između dece.

Rezultati su pokazali da se individualne preferencije beba za licima mogu u velikoj meri objasniti njihovom genetikom. Porodično okruženje, ipak, ne može da objasni preferencije za socijalne naspram ne-socijalnih informacija u tako ranom životnom dobu.

„Prema našim rezultatima, bebe stvaraju svoje jedinstvene vizuelne doživljaje posmatrajući više socijalne ili ne-socijalne objekte, čak pre nego što mogu samostalno da istražuju okolinu. Ove preferencije su uglavnom uslovljene genetskim razlikama,“ objašnjava Dr Ana Marija Portugal, vodeća istraživačica studije.

„Razlike u posmatranju mogu uticati na interakciju između roditelja i deteta. To da li beba gleda u lica ili ne daje jak signal drugima, može uticati na ponašanje roditelja prema detetu. Međutim, treba imati na umu da gledanje u ne-socijalne objekte nije nužno negativno – to je takođe važno za kognitivni razvoj,“ objašnjava Portugal.

Pol bebe ne utiče na vizuelne preferencije

Istraživači su takođe utvrdili da kada beba gleda više u lica, u poređenju sa ne-socijalnim objektima u petom mesecu života, ima veze sa obimnijim vokabularom u drugoj godini života.

To dovodi do verovanja da postoji veza između ranih preferencija gledanja i kasnijeg razvoja.

Pored toga, istraživači su ispitali da li vizuelne preferencije mogu predvideti da li će bebe, kasnije u detinjstvu, pokazivati ponašanja karakteristična za autizam, koji se definiše teškoćama u socijalnoj komunikaciji.

Takođe su testirali da li postoje polne razlike kod preferencije da beba gleda lica.

Rezultati su pokazali da preferencija za lica kod beba nije snažno povezana sa sposobnošću socijalne komunikacije kasnije u detinjstvu.

Takođe, nije pronađena razlika između dečaka i devojčica u pogledu preferencija za lica naspram ne-socijalnih objekata.

Razlike u preferencijama kod jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca

Portugal otkriva da su preferencije gledanja kod genetski identičnih blizanaca sličnije nego kod dvojajčanih.

Na primer, ako jedan jednojajčani blizanac beba gleda više u ne-socijalne objekte, velika je verovatnoća da će i drugi blizanac imati istu preferenciju.

Za razliku od njih, dvojajčani blizanci dele samo 50% gena, pa su njihove preferencije gledanja manje slične.

Različiti geni utiču na ono što beba gleda

Zanimljivo je da geni koji utiču na preferenciju za lica nisu isti kao oni koji su uključeni u kontakt očima, odnosno da li bebe uglavnom gledaju u oči ili usta kada gledaju u lice.

„Naši rezultati pokazuju da preferencija za gledanje lica kod beba nije snažno povezana sa sposobnošću socijalne komunikacije kasnije u detinjstvu, a nismo pronašli razlike ni između dečaka i devojčica u pogledu te preferencije,“ ističe Terje Falck-Ytter, profesor na Odeljenju za psihologiju Univerziteta Uppsala.

On navodi da dva osnovna socijalna ponašanja, poput gledanja u lica i gledanja u oči, imaju različite genetske i verovatno evolutivne osnove..​

„Interesantno je da geni koji utiču na preferenciju za lica nisu isti kao oni koji su uključeni u kontakt očima. To ukazuje na to da dva osnovna socijalna ponašanja, kao što su gledanje u lica i gledanje u oči, imaju različite genetske i verovatno evolutivne osnove,“ dodaje Falck-Ytter.

Pomenuto istraživanje je deo „Babytwins Study Sweden BATSS“ projekta u Centru za neurološke poremećaje Karolinska Instituta (KIND), gde su testirani blizanci, uz praćenje od petog meseca do treće godine, ali je praćenje očnih pokreta obavljeno samo u petom mesecu.

Autor: Mitar Petrović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *