Strah često percipiramo kao neko teško i neugodno stanje koje valja izbeći. Ali ne mora da bude uvek tako. Postoje situacije kada strah može biti zabavan, pa čak i dobar po zdravlje.
Kada strah može biti zabavan?
Da strah može biti zabavan treba li nam veći dokaz od toga da je jedan od gledanijih filmskih žanrova horor film? To je dokaz da ljudi u stvari traže da na TV ekranima u velikom broju traže da vide stvari koje mogu da proizvedu strah.
Nisu filmovi jedini dokaz. Mnogi ljudi prosto vole da se nađu u adrenalinskim situacijama koje proizvode dozu straha. U lov se odavno ne ide da bi se obezbedio obrok, ali je i dalje veoma popularan način provođenja vremena. Iako to zahteva sučeljavanje sa nekim opasnim životinjama, rado se ide u lov.
Situacije kada strah može biti zabavan nisu situacije u kojima je ugrožen život, ali svejedno mogu da proizvedu takvu reakciju da se uplašimo. To su uglavnom situacije u kojima tražimo da budemo uplašeni tarad ličnog užitka.
Fizička reakcija na strah
Strah nije samo pitanje psihe, već ima i fizičke manifestacije. U takvim situacijama autonomni nervni sistem podstiče sledeće reakcije:
- Teško disanje
- Sušenje usta
- Napete mišiće
- Jako lupanje srca
- „Leptiriće u stomaku“
A onda kada prođu te reakcije i nestane opasnost od straha oseti se olakšanje. Postavlja se pitanje da li je to samo olakšanje jer je obezbeđen opstanak ili je u pozadini još nešto?
Amigdala kontroliše neurološke odgovore na strah. Ona je takođe deo limbičkog sistema koji igra ključnu ulogu u ponašanju.
U situacijama straha amigdala stimuliše hipotalamus, a on aktivira hipofizu koja otpušta ACTH (hormon hipofiznog gležnja) u krv. On izaziva lučenje kortizola hormona stresa.
Kako strah postaje zabavan?
Autonomni nervni sistem pušta hormon epinefrin, poznatiji i kao adrenalin. Posle nadiranja epinefrina nastaje olakšanje. Kada prednji korteks mozga uvidi da opasnost više ne postoji onda se i odgovor prigušuje.
Tada nam „misleći mozak“ govori da se opustimo. U tom trenutku događa se pravo biohemijsko strujanje transmitera koje proizvodi veliku količinu uzbuđujućih osećaja.
Posle zastrašujućih situacija u kojim se nađemo u društvu dolazi do olakšanja i zajedničkog osećaja povezanosti. Iako u tome ima emocionalne komponente, ponovo je u pitanju hormon. I to oksitocin.
Zovu ga i „hormon ljubavi“ jer ga telo ispušta tokom grljenja ili seksualnih aktivnosti. On podstiče društveno ponašanje i stvaranje grupnih uspomena.
Kada se govori o psihološkoj vezi između straha i zabave tu ponovo dolazimo do amigdale. Naučnici sa Univerziteta u Masačusetsu otkrili su da tanka struktura mozga ne sadrži samo neurone koji kontrolišu odgovor na strah, već je takođe involvirana u proces zadovoljavanja i nagrađivanja.
To se postiže pomoću dopamina, gena u amigdali koji je neurtransmiter odgovoran za zadovoljstvo.
Kako strah postaje dobar za zdravlje?
Strah može biti zabavan, ali može da bude i dobar po zdravlje. Studija iz 2009. pokazala je da strah može da nadogradi imuni sistem. Istraživanje je sprovedeno na grupi ljudi koja je gledala horor film, a potom se merio nivo leukocita.
Kada su uzorci upoređeni sa onima koji su samo sedeli u miru, pokazalo se da oni koji su gledali horor filmove imaju značajno veći broj belih krvnih ćelija koje su zadužene za imunitet.