Veliki deo građana Srbije ne koristi mogućnosti preventivnih zdravstvenih pregleda koji su im na raspolaganju. Ovaj trend nije samo zabrinjavajući, već ukazuje i na potrebu za širenjem svesti o značaju ovih pregleda u očuvanju i unapređenju zdravlja, pokazao je najnoviji izveštaj kompanije Štada.
62% građana Srbije izostaje od preventivnih pregleda: Razlozi i posledice
Prema podacima iz Štadinog izveštaja za 2023. godinu, alarmantnih 62% građana Srbije nikada nije posetilo lekara u okviru preventivnih pregleda. Ovaj podatak stavlja Srbiju na vrh liste zemalja sa najmanjim procentom građana koji koriste ovu vrstu zdravstvene zaštite, zajedno sa Poljskom.
Razlozi za ovakav stav su raznoliki: 23% građana navodi nedostatak vremena kao glavni razlog, dok se 12% plaši potencijalno loše dijagnoze. Zabrinjavajuće je što čak 35% građana nije sigurno koji bi im pregledi bili potrebni. Što ukazuje na značajan nedostatak informacija i edukacije u ovoj oblasti.
Osim toga, izveštaj ističe da je ekonomska kriza uticala na smanjenje potrošnje sveže hrane i suplemenata za 26% u Srbiji. Što može imati dugoročne negativne posledice na zdravlje populacije.
Srbija, Rumunija i Poljska zaostaju u preventivnim pregledima
Situacija u Srbiji nije izolovana. I druge zemlje suočavaju se sa sličnim problemima kada je reč o preventivnim pregledima. Prema istom izveštaju, Rumunija je blizu Srbije sa 60% građana koji pokazuju „podjednako neodgovoran“ stav prema preventivnim pregledima.
Zanimljivo je napomenuti da, iako se veliki broj građana u Srbiji i Poljskoj ne odaziva na preventivni pregled, postoji značajan broj građana u Italiji i Portugaliji koji redovno koriste ovu vrstu zdravstvene zaštite, sa stopom odaziva od čak 39%.
Ovaj deo Evrope, nažalost, zaostaje za ostalim regionima kada je reč o proaktivnom pristupu zdravlju.
Štada izveštaj: Građani Srbije, ipak, sve zadovoljniji zdravstvenim sistemom
Iako se Srbija suočava sa izazovima kako se posmatra preventivni pregled, postoji svetla tačka u najnovijem izveštaju Štade. Suprotno trendovima koji se beleže širom Evrope, zadovoljstvo zdravstvenim sistemom u Srbiji blago raste. U 2023. godini, 34% građana izrazilo je zadovoljstvo zdravstvenim sistemom, u poređenju sa 31% u prethodnoj godini.
Ovaj podatak može ukazivati na pozitivne promene koje se dešavaju unutar zdravstvenog sistema u Srbiji, možda kao rezultat reformi ili poboljšanja u pružanju zdravstvenih usluga. U svakom slučaju, ovo je ohrabrujući znak da se stvari kreću u pravom smeru.
Mentalno zdravlje građana Srbije u usponu uprkos izazovima
Mentalno zdravlje je neodvojivi deo opšteg zdravstvenog stanja populacije. Prema Štadinom izveštaju, u 2023. godini beleži se poboljšanje mentalnog zdravlja širom Evrope, sa porastom kvaliteta mentalnog zdravlja za 10% u poređenju sa 2022. godinom.
U Srbiji, čak 80% građana svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao dobro, što je znatno više u poređenju sa nekim drugim evropskim zemljama. Na primer, u Velikoj Britaniji, Češkoj i Poljskoj, samo 57% građana svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao dobro. Dok svaki peti Britanac ističe da mu je mentalno zdravlje „veoma loše“.
Ovi podaci ukazuju na to da, iako postoje izazovi u pogledu preventivnih pregleda, građani Srbije pokazuju otpornost i pozitivan stav prema svom mentalnom zdravlju. Što može biti osnova za dalje unapređenje zdravstvene zaštite u zemlji.
Optimizam i edukacija, ključ ka zdravijoj budućnosti građana
Iako se Srbija suočava sa značajnim izazovima u oblasti preventivnih zdravstvenih pregleda, izveštaj Štade za 2023. godinu donosi i nekoliko pozitivnih nalaza. Povećano zadovoljstvo zdravstvenim sistemom i visoka ocena mentalnog zdravlja građana ukazuju na to da postoji osnova za optimizam.
Da bi se postiglo dalje unapređenje, neophodno je nastaviti sa edukacijom građana o značaju koji predstavlja preventivni pregled i promovisati zdravije životne navike. Kroz zajedničke napore, moguće je graditi zdraviju budućnost za sve građane Srbije.