Akutna limfoblastična leukemija – najčešći tip kancera kod dece: Kako mreže gena utiču na podtipove?

  • 22/11/2023
  • 0
Akutna limfoblastična leukemija (ALL) je najčešći tip kancera kod dece, a naučnici iz St. Jude Children's Research Hospital opisali su mreže genetske regulacije koje doprinose razlikama između njenih podtipova, foto: Ilustracija/Envato
Akutna limfoblastična leukemija (ALL) je najčešći tip kancera kod dece, a naučnici iz St. Jude Children's Research Hospital opisali su mreže genetske regulacije koje doprinose razlikama između njenih podtipova (Foto ilustracija: Envato)

Akutna limfoblastična leukemija (ALL) je najčešći tip kancera kod dece, a naučnici iz St. Jude Children’s Research Hospital opisali su mreže genetske regulacije koje doprinose razlikama između njenih podtipova.

Rezultati dobijeni istraživanjem hromatina, dela DNK, u uzorcima pacijenata šest puta većim od bilo kojeg prethodnog istraživanja, pružaju dragocen resurs za bolje razumevanje različitih ishoda kod pacijenata i unapređenje tretmana.

Nedavna studija je otkrila značajnu heterogenost hromatina u dečijoj akutnoj limfoblastičnoj leukemiji (ALL), pružajući nove uvide u ovu bolest. Istraživači su identifikovali da hromatinska heterogenost ima ključnu ulogu u razvoju i napredovanju ALL-a, što bi moglo doprineti boljem razumevanju i lečenju ove vrste leukemije.

Akutna limfoblastična leukemija i personalizovani pristup lečenju

Studija istražuje kako različite promene u strukturi hromatina mogu uticati na razvoj i napredovanje ALL. Ova otkrića su značajna jer pružaju nove mogućnosti za ciljane terapije i personalizovani pristup lečenju bolesti kakva je akutna limfoblastična leukemija.

„Nastojali smo da razumemo kako se podtipovi ALL razlikuju na genomskom nivou i šta čini leukemijsku ćeliju drugačijom od zdrave,“ kaže jedan od autora studije Ph.D Danijel Savić.

Većina istraživanja raka fokusirana je na mutacije u „kodirajućem“ delu genoma. Ali „nekodirajući“ deo, koji čini preostalih 98%, takođe je važan jer sadrži uputstva za kontrolu ponašanja gena.

Dakle, istraživači su ispitali nekodirajući genom kako bi razumeli šta čini ćeliju raka.

„Cilj je bio razumeti identitet raka, njegove potencijalne slabosti, kroz proučavanje dostupnosti hromatina,“ dodao je Savić.

„Ovaj resurs bi mogao biti korišćen za identifikaciju osnovnih genetskih razlika koje igraju ulogu u heterogenim odgovorima na tretman. U budućnosti, teoretski, mogli bismo modifikovati ili stvarati terapije za efikasnije lečenje svakog podtipa.“, kaže on.

Hromatin, koji se odnosi na DNK i proteine koji pomažu u organizaciji genetskog materijala, igra ključnu ulogu u regulaciji gena. Kada je hromatin zatvoren, sprečava se razvijanje gena. Kada je otvoren, omogućava DNK da stvori trodimenzionalne strukture koje regulišu razvoj.

Naučnici su procenili dostupnost hromatina u 156 uzoraka dečje leukemije. Analiziranjem dostupnog hromatina i molekularnih prekidača koji se nalaze u njemu, istraživači su dobili uvid u složene mreže genetske regulacije kada je u pitanju leukemija.

 Ph.D  Keli Barnet, jedan od autora studije, objašnjava da je hromatinska dostupnost „prozor u genom“. Istraživanje je fokusirano na identifikovanje „otvorenih prozora“ genoma, aktivnih mesta koja su vezana za faktore transkripcije.

Superiorni uzorci za superiornije rezultate

Studija je uključila sveobuhvatnu analizu otisaka transkripcionih faktora. Ovi otisci predstavljaju mesta gde se proteini, koji regulišu razvoj gena, verovatno vezuju za otvoreni hromatin. Tim je otkrio da se obrazac vezivanja transkripcionih faktora razlikuje između podtipova ALL.

Istraživači su otkrili da kombinovanjem analize dostupnosti hromatina i otisaka transkripcionih faktora, iz samo 156 uzoraka pacijenata, mogu predvideti podtip leukemije sa 89% tačnosti.

Uzorci korišćeni u studiji su smatrani zlatnim standardom u istraživanju. Tim je koristio biopsije kancera uzete od pacijenata, što su sveži uzorci koji su reprezentativniji za ALL od ćelijskih linija korišćenih u ranijim istraživanjima ovog tipa raka.

Ova studija predstavlja važan doprinos nauci, pružajući dragocene podatke o hromatinskoj dostupnosti iz direktnih uzoraka pacijenata, što je ključno za bolje razumevanje i tretman kada je u pitanju akutna limfoblastična leukemija kod dece.

Autor: Mitar Petrović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *