Anksioznost se javlja kod osoba koje strahuju da će se dogoditi nešto loše. To je zapravo nemedicinski termin koji se odnosi na osećaj neprekidnog straha ili zabrinutosti koji se često vezuje za određena lična pitanja (porodične probleme, poslovne ili ljubavne krize i slično) anksiozne osobe.
Anksioznost je često povezana sa stresom, baš kao što je povezana i sa osećajem straha i zabrinutosti, a kod nekih osoba uključuje i fizičke simptome, poput napetosti mišića. Međutim, ona se razlikuje od napada panike, koji se definiše kao simptom paničnog poremećaja. Anksioznost se često odnosi na određeni događaj ili situaciju, ali nije uvek slučaj. Sa druge strane, napad panike može da se dogodi bez ikakvog konkretnog razloga, koji se smatra tzv. okidačem, dok su simptomi i posledice po zdravlje osobe daleko teži od simptoma anksioznosti.
Kako prepoznati anksioznost?
- Napad anksioznosti obično uključuje strah od neke specifične pojave ili problema koji bi mogli da se dogode
- Simptomi uključuju brigu, nemir i moguće fizičke simptome, poput brzine otkucaja srca
- Anksioznost se razlikuje od napada panike, ali se može javiti kao deo anksioznosti ili paničnog poremećaja
Kako razlikovati anksioznost i napad panike?
U nastavku teksta predstavićemo vam neke od ključnih karakteristika anksioznosti i napada panike, kako biste mogli lakše da ih razlikujete:
- Određeni ‘okidač’ (polaganje ispita, problem na radnom mestu, ljubavne nesuglasice, zdravstveni problemi i sl.) koji se obično postepeno razvija kada čovek oseti teskobu, poput ubrzanog rada srca ili nemira u stomaku
Napad panike često nastaje:
- Bez obzira da li se čovek oseća smireno ili uznemirno. To je veoma intenzivno stanje u kojem se osoba plaši potpunog gubitka kontrole, a često može potrajati i nekoliko sati
Da li anksioznost može dovesti do panike?
Za osobu koja je sklona napadima panike, anksioznost može biti ta koja ga može često dovesti u to stanje. Strah od napada panike može uticati na ponašanje i sposobnost osobe da funkcioniše u svakodnevnom životu. Američka pshiloška asocijacija (APA), sugeriše da možda postoji biološki faktor u osnovi paničnog poremećaja, ali naučnici još uvek nisu identifikovali određeni marker koji bi to i dokazao.
Dakle, izuzetno je važno napraviti granicu između anksioznosti i napada panike. Svaka od njih ima različite vrste simptoma koje u nekim slučajevima mogu pokrenuti određene situacije:
- Panični poremećaj – ovo uključuje najmanje dva napada panike praćenih stalnim strahom od budućih napada. Ljudi sa paničnim poremećajem mogu izgubiti posao, odbiti putovanja, na primer avionom, ili izbeći situacije za koje pretpostavljaju da će izazvati napade teskobe.
- Generalizovani anksiozni poremećaj – ovo stanje podrazumeva neprekidnu zabrinutost zbog niza događaja ili aktivnosti koje su se dogodile u životu osobe.
- Fobični poremećaj – karakteriše iracionalni strah od predmeta, situacije, životinja, zatvorenog prostora i slično. Većina odraslih osoba sa ovim poremećajem često je svesna njihovog straha.
- Opsesivno – kompulzivni poremećaj – je stanje koje obeležavaju neželjene ponavljane misli (opsesije) i ponašanja (koja su često prisiljenja).
Saveti za kontrolu anksioznosti
Ako možete da prepoznate momente kada ste preterano uznemireni, sigurni smo da ćete preduzeti neke od tehnika kako biste se smirili. Zato smo odlučili da vam u tome pomognemo i predstavimo nekoliko saveta, kako da brzo i efikasno smanjite stres i nervozu:
- Prepoznajte znake i pokušajte da ohrabrite sebe, jer ne zaboravite da svaka situacija prođe.
- Vodite računa o ishrani – preterano užurbani stil života može vas navesti da često jedete brzu hranu. Pronađite vremena za pravljenje zdravih obroka sa puno svežeg povrća.
- Vežbajte – pokušajte da napravite pauzu od makar 30 minuta u toku dana i prošetajte parkom i šumom kako biste se opustili
- Naučite tehnike opuštanja – joga, meditacija, pravilno disanje, samo su neke od tehnika koje možete praktikovati kako biste smanjili stres i anksioznost
- Isprobajte novu aktivnost – slušajte muziku, pridružite se nekom umetničkom ateljeu, džogirajte… Pronađite aktivnost koja će vas opustiti i uživajte u njoj.
- Budite društveni – provodite više vremena sa prijateljima i porodicom, razgovarajte o svakodnevnim stvarima i podelite vaše probleme sa nekim.
- Postavite ciljeve – ako se osećate preplavljenim finansijskim problemima, sednite i napravite plan. Postavite ciljeve i odredite prioritete, a zatim ih postepeno ostvarujte. Plan će vam takođe pomoći da kažete ‘ne’, trivijalnim stvarima koje vam oduzimaju vreme.
Ukoliko ste nakon ovog teksta posumnjali da pripadate grupi anksioznih osoba, savetujemo vam da odradite ovaj online test, može da pomogne.
Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić
