Gojaznost je veoma česta pojava među gotovo svim starosnim granicama, koja izaziva brojne zdravstvene komplikacije i dovodi do ozbiljnih posledica. Iako se smatra jednim od najvećih zdravstvenih problema na planeti, gojaznost se često povezuje sa različitim mitovima koje podstiču socijalnu stigmu. Baš zbog toga, odlučili smo da ovaj tekst posvetimo realnim činjenicama i nesporazumima koji se javljaju u vezi ovog problema, kako bismo svim pacijentima pomogli na putu svog ozdravljenja.
Šta kaže statistika kad su u pitanju medicinski mitovi o gojaznosti
Prema istraživanjima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u SAD, dokazano je da je čak 42,4% odraslih gojazno. Sa druge strane, Svetska zdravstvena organizacija (WHO), procenjuje da se oko 650 miliona odraslih ljudi širom sveta bori sa ovim problemom.
Ljudi postaju sve više svesni zdravstvenih problema i implikacija koje mogu nastati usled preterane gojaznosti. Međutim, uprkos globalnim apelima i kampanjama javnog zdravlja, mitovi i dalje postoje. Mnoge od njih podstiče stigma koja može uticati na mentalno zdravlje pacijenata. Primera radi, rezultati jedne meta analize iz prethodne, 2020. godine, ukazuju na “jaču povezanost između mita o gojaznosti i smanjenja mentalnog zdravlja sa povećanim indeksom telesne mase – BMI.”
Mit 1 – Ukoliko želite da oslabite, jedite češće manje obroke i više se krećite
U mnogim primerima konzumiranje više obroka tokom dana, znači i unošenje više kalorija, nego što je to zaista potrebno vašem organizmu. Iako su dijeta i vežbanje važni faktori za gubitak viška kilograma, nekoliko nepovezanih faktora u ovom procesu može imati zaista značajnu ulogu kada je reč o gojaznosti. Reč je o onima stvarima na koje često zaboravljamo, a to su:
• Nedostatak sna
• Psihološki stress
• Hronični bolovi
• Problem štitaste žlezde
• Konzumacija hormonskih tableta
• Primena medicinskih terapija
U ovim slučajevima, prejedanje može biti simptom, ali ne i uzrok, dok sa druge strane, ovi udruženi faktori deluju kao okidač za nastanak gojaznosti. Na primer, stres može povećati ovaj problem, jer gojaznost sama po sebi može biti stresna za neke ljude, čime izazivaju negativnu povratnu reakciju tokom perioda mršavljenja. Nedovoljno sna, takođe povećava nivo stresa. Kao što jedan stručni članak objašnjava: “nivo hormona stresa pozitivno deluje na smanjenje sati koje osoba provede u spavanju”. ‘Sleep apnea’ (poremećaj disanja u snu), je više zastupljen kod ljudi sa prekomernom težinom, a koji takođe može uticati na dodatno formiranje novog ciklusa – što se više goje, njihova apneja u snu se može pogoršati, što dovodi do nedostatka sna, a što dalje dovodi do dodatne gojaznosti.
Dakle, kombinacijom različitih faktora možemo pokrenuti gojaznost i neminovno je da će slučaj svake osobe biti drugačiji, ali pravilo “više se krećite i manje jedite”, ne može biti adekvatna intervencije u svim slučajevima. Redukovana ishrana uz fizičku aktivnost jeste vitalan, ali ne i presudan factor u borbi protiv gojaznosti.
Mit 2 – Gojaznost stvara dijabetes
Gojaznost direktno ne utiče na stvaranje dijebetesa, ali predstavlja faktor rizika za pacijente koji boluju od dijebetesa tip 2 i to ne za sve. Dakle, neće svi gojazni imati dijebetes tipa 2, kao što svi koji imaju dijgnozu dijebetesa tipa 2, neće biti gojazni.
Slična stvar je i kod gestacijskog dijebetesa koji se javlja u trudnoći, ali nije faktor rizika za pojavu dijebetesa tipa 1.
Mit 3 – Gojazani ljudi su mahom lenji
Jedna kanadska studija iz 2011. godine, koristila je akcelerometre za merenje nivoa aktivnosti 2832 odraslih ljudi starosti između 20 i 79 godina, tokom četiri dana. Njihov broj koraka se smanjivao kako se njihova težina povećavala, ali razlike nisu bile primećene, naročito za žene po pitanju lenjosti. Spisak ispod prikazuje težinu osoba ženskog pola i koliko su imale koraka na dnevnom nivou tokom ove studije:
• Žene sa ‘odgovarajućom, zdravom’ težinom – 8819 koraka
• Žene sa ‘prekomernom’ težinom – 8506 koraka
To ne znači da fizička aktivnost nije od suštinskog značaja, naprotiv jeste, ali ne smemo izostaviti i druge faktore koji mogu biti ograničenje, poput onih sa fizičkim smetnjama, onima koji imaju mentalnih tegoba i slično.
Mit 4 – Gojaznost se nasleđuje
Odnos između genetike i gojaznosti je složen, ali neko čiji su rođaci gojazni, ne mora nužno da znači da će i on/ona biti gojazan/na. Ljudi koji dele slične gene, često žive zajedno i prema tome, mogu imati iste prehrambene navike.
Mit 5 – Gojaznost ne utiče na zdravlje
Naprotiv, gojaznost povećava rizik od pojave visokog pritiska, kardiovaskularnih bolesti, apneje u snu ili poremećaja mentalnog zdravlja. Umereni gubitak kilograma može u velikoj meri doprineti opštem boljem stanju pojedinca, a gubitak od čak 10% ukupne težine može doneti dosta zdravstvenih benefita, poput poboljšanja krvnog pristika, holesterola ili šećera u krvi.
Iako je gojaznost vrlo raširena među ljudima širom sveta, aktuelni mitovi koji idu uz nju često nisu tačni, zato je poželjeno da sagledate sve faktore i uzroke koji su do nje doveli i obratiti se stručnom licu za pomoć i adekvatnu terapiju.
Možete pročitati i naše tekstove koji su povezani sa medicinskim mitovovima o gojaznosti, kao što su: Kako prepoznati napad anksioznosti? i Kako prepoznati napad panike?
Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić
Disclaimer
E-zdravlje.rs – Standardi za proveru činjenica i informacija
Sve informacije koje se objavljuju na portalu E-zdravlje.rs prolaze stručnu proveru relevantnog medicinskog osoblja. Pregledaju su ili proveravaju kako bi se osiguralo da iznete činjenice bude što tačnije i preciznije.
U cilju uspostavljanja tih standarda redakcija E-zdravlje.rs uvela je stroge smernice za korišćenje i linkovanje sa drugim medijskim sajtovima, obrazovnim institucijama i drugim renomiranim veb lokacijama i kad god je to moguće recenziranih studija i istraživanja.
Ako smatrate da je bilo koji naš sadržaj netačan, zastareo ili na drugi način sumnjiv, kontaktirajte nas putem obrasca za povratne informacije na ovoj stranici.
