Poznavanje simptoma napada panike, u velikoj meri može pomoći njegovom zaustavljanju. Iako ne možemo predvideti kada će se pojaviti, stvaranje plana i organizacije, šta bi trebalo uraditi i kako bi trebalo da se ponašamo kada do tog napada i dođe, pomoćiće će da koliko-toliko iskontrolišemo situaciju i da lakše upravljamo panikom.
Kako prepoznati napad panike?
Istraživanja pokazuju da su napadi panike relativno česti, a nova istraživanja pokazuju da čak 13% ljudi na planeti doživi makar jedan ozbiljan napad panike u svom životu.
Kada i kako nastaje panični napad?
Napadi panike se često javljaju kao posledica dugog trajanja anksioznosti, ali postoje primeri gde genetika ima dosta udela, tako osoba koja je nasledno sklona ovakvim neželjenim situacijama često može imati simptome paničnog napada. Ona ih tokom života oseća više puta bez konkretnih pokretača. Kod osobe koja doživi napad panike, tokom napada mešaju se različite emocije, u kojima mahom dominiraju nemoć i strah. Fizički simptomi mogu uključivati ubrzan rad srca, ubrzano disanje, znojenje i groznicu.
Simptomi i kako prepoznati napad panike?
Napad panike može biti izolovani problem, koji nastaje kao posledica preteranog stresa ili anksioznosti, ali i ponovljeni simptom paničnog poremećaja. Bez ozbira na to, napad sam po sebi može biti veoma zastrašujući. Osećanja su intenzivnija od stresa koji ljudi obično osećaju, a ovo stanje može potrajati čak i do sat vremena.
Prema tvrdnji stručnjaka iz Američkog udruženja za anksioznost i depresiju, napad panike uključuje najmanje četiri od sledećih simptoma:
- bolovi u grudima i nelagodnost
- jeza ili osećaj vrućine
- vrtoglavica i nesvestica
- strah od smrti
- strah od gubitka kontrole ili „ludovanja“
- lupanje srca, nepravilan rad srca ili ubrzan rad srca
- utrnulost ili trnci
- tresenje, znojenje ili drhtanje
- otežano disanje, ponekad i gušenje
- osećaj odsutnosti od stvarnosti
- mučnina i jako uznemirenje u stomaku
Žrtve napada panike vrlo često su sklone razvijanju i nekih fobija, a najčešće su sklone razvijanju takozvane agorafobije, koja predstavlja strah od bezizlaznih situacija ili kada je bekstvo ili izlazak iz određene situcije nemoguće.
Simptomi napada panike mogu biti slični simptomima drugih medicinskih stanja, poput poremećaja pluća, srca ili problema sa štitastom žlezdom.
Takođe, osoba koja ima napad panike, može osećati simptome srčanog udara, zato je veoma važno da znamo kako da razlikujemo ova dva stanja:
- Karakteristike bola – iako su bolovi u grudima zajednički za oba tipa napada, tokom napada panike bol u grudima je obično oštriji i lokalan, u poređenju sa bolom u grudima zbog srčanog udara koji nastaje u sredini grudnog koša, koji se dalje širi na ruke, vilicu ili lopatice
- Napad – srčani napadi često nastaju usled fizičkog napora, poput penjanja uz stepenice, dok su napadi panike uslovljeni mahom stresnim situacijama
- Dužina bola – napad panike može trajati od nekolikog minuta do sat vremena, dok je srčani udar mnogo intenzivniji i duži. Na primer bolovi u grudima mogu biti blagi na početku srčanog udara, ali mogu postati daleko jači kako vreme odmiče
Kada bi trebalo posetiti doktora?
Kako su simptomi srčanog i napada panike veoma slični, najbolje je odmah po dobijanju simptoma, potražiti hitnu lekarsku pomoć. Medicinskim testovima, poput EKG-a i analize krvi, znaćete sa sigurnošću koja je vaša dijagnoza.
Svako ko veruje da nakon čitanja ovog teksta možda ima srčani udar, a ne napad panike, trebalo bi da hitno potraži stručnu pomoć. Ako se ispostavi da je srčani udar, uz pomoć adekvatnog lečenja i terapije, poboljšaće svoje šanse za oporavak, a ako se ustanovi da je ipak u pitanju napad panike, savetujemo vam da potražite pomoć psihoterapeuta specijalizovanog za anksioznost.
Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić
