Denga groznica, bolest koju prenose komarci, uzima maha širom sveta. U Bangladešu je od početka godine preminulo više od 1.000 ljudi, dok Evropa trenutno beleži najveći broj slučajeva u poslednjoj deceniji. U nastavku istražujemo kako klimatske promene i globalne migracije doprinose širenju ove potencijalno smrtonosne bolesti.
Alarmantna situacija u Bangladešu: Klimatske promene kao okidač
U Bangladešu je situacija sa Denga groznicom postala izuzetno ozbiljna. Prema podacima Generalnog direktorata za zdravstvene usluge Bangladeša, od januara ove godine preminulo je 1.017 ljudi, kako prenosi CNN. Ovo je skoro četiri puta više u poređenju sa prošlom godinom, kada je broj smrtnih slučajeva bio 281. Posebno zabrinjavajući je podatak da je samo u septembru prijavljeno više od 79.600 slučajeva infekcije i 396 smrtnih slučajeva.
Medicinski eksperti potvrđuju da su klimatske promene jedan od glavnih faktora koji doprinose ovoj situaciji. Produžena sezona monsuna, više temperature i obilne padavine stvorile su idealne uslove za razmnožavanje komarca Aedes, koji je detektovan kao glavni prenosilac virusa. Ova kombinacija faktora dovela je do ranijeg početka sezone obolelih, već krajem aprila, umesto uobičajenog vrhunca između jula i septembra.
Rastući broj slučajeva u Evropi: Posledice za javno zdravlje i farmaceutsku industriju
Evropa nije pošteđena od širenja Denga groznice. Prema najnovijim podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, kako piše Politico, u 2022. godini zabeležen je 71 slučaj lokalno zaraženih Denga virusom, od čega je 65 u Francuskoj i šest u Španiji. Ovo je više slučajeva nego u celoj prethodnoj deceniji.
Ovaj porast broja obolelih otvara nove izazove. S jedne strane, postoji potreba za proizvodnjom vakcina i tretmana protiv Denga groznice, što bi moglo podstaći farmaceutsku industriju da poveća ulaganja. Međutim, postoji i rizik da će bogate nacije gomilati zalihe lekova i vakcina, otežavajući time nabavku spasonosnih lekova za one kojima su najpotrebniji.
Klimatske promene i migracije dodatno komplikuju situaciju. Komarci koji prenose Denga virus, kao i druge bolesti poput čikungunje i zike, sada stižu i u Evropu. Čikungunja i Zika su takođe virusne bolesti koje prenose komarci, i mogu izazvati simptome slične Dengi, uključujući visoku temperaturu i bolove u zglobovima. Iako su simptomi obično blagi, infekcija može dovesti do visoke temperature, jake glavobolje i povraćanja, a u težim slučajevima i do smrti.
Sve što treba da znate o Denga groznici: Simptomi, dijagnostika i tretman
Denga groznica je virusna infekcija koju prenose komarci, a najčešće se javlja u tropskim i suptropskim klimama. Većina ljudi koji se zaraze ovim virusom neće imati simptome. Međutim, za one koji ih imaju, najčešći simptomi su visoka temperatura, jaka glavobolja, bolovi u telu, mučnina i osip. Simptomi obično počinju 4-10 dana nakon infekcije i traju 2-7 dana.
U težim slučajevima, Denga groznica može dovesti do ozbiljnih simptoma kao što su:
- Jaki bolovi u stomaku
- Uporno povraćanje
- Brzo disanje
- Krvarenje iz desni ili nosa
- Umor
- Nemir
- Krv tokom povraćanju ili u stolici
- Bleda i hladna koža
Trenutno nema specifičnog lečenja za Dengu. Fokus je na lečenju simptoma, a najčešće se koristi paracetamol. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi poput ibuprofena i aspirina se izbegavaju jer mogu povećati rizik od krvarenja.
Postoji vakcina pod nazivom Dengvaxia, ali je namenjena samo osobama koje su već imale Dengu i žive u područjima gde je bolest česta. Za ljude sa težim oblicima Denga groznice, često je potrebna hospitalizacija.
Globalni uticaj i širenje Denga groznice
Incidenca Denga groznice dramatično je porasla širom sveta u poslednjim decenijama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj prijavljenih slučajeva povećao se sa 505.430 u 2000. godini na 5,2 miliona u 2019. godini. Međutim, velika većina slučajeva je asimptomatska ili blaga, što znači da su stvarni brojevi verovatno mnogo veći.
Bolest je sada endemska u više od 100 zemalja, a najteže pogođene su regije Severne Amerike, jugoistočne Azije i zapadnog Pacifika. U 2019. zabeležen je najveći broj slučajeva Denga groznice ikada, sa posebno visokim brojem slučajeva u Bangladešu, Maleziji, Filipinima i Vijetnamu.
Klimatske promene i urbanizacija, posebno neplanirana, dodatno pogoršavaju situaciju. Faktori kao što su gustina naseljenosti, ljudska mobilnost i pristup pouzdanim izvorima vode igraju ključnu ulogu u širenju bolesti.
Globalni poziv na akciju
Denga groznica postaje ozbiljan globalni zdravstveni problem koji se pogoršava usled klimatskih promena i globalnih migracija. Dok Bangladeš beleži alarmantne brojke smrtnih slučajeva, Evropa se suočava sa novim izazovima u javnom zdravstvu. Kako bi se efikasno borili protiv ove bolesti, neophodno je globalno koordinirano delovanje koje uključuje proaktivne mere prevencije, istraživanje i razvoj novih tretmana, kao i pravednu distribuciju medicinskih resursa.
Važno je da se svako od nas informiše i preduzme odgovarajuće mere prevencije. Ako planirate putovanje u područja gde je Denga groznica česta, obavezno se konsultujte sa lekarom o mogućim preventivnim merama.
Autor: Nebojša Janković
