Iako pandemija koronavirusa traje ravno dve godine, COVID-19 kod dece i dalje je nedovoljno istražena polje. Jedna studija pokušala je da ponudi što više odgovora na ovu temu.
COVID-19 kod dece generalno blag
Uticaj COVID-19 na mlađu populaciju
Zaključak i buduća istraživanja
COVID-19 kod dece generalno blag
Teške kliničke slike kod pedijatrijskih pacijenata sa infekcijama SARS-CoV-2 su slabo shvaćeni, iako ih ima. Kada se govori o infekciji COVID-19 kod dece kliničari treba da uzmu u obzir starost, osnovnu hroničnu bolest i trajanje simptoma.
Dok je COVID-19 kod dece generalno blag, postoje slučajevi ozbiljnih kliničkih slika kod nekih mladih koji su pozitivni na virus SARS-CoV-2. Nova studija nastoji da kvantifikuje učestalost takvih teških kliničkih slika i faktore rizika za ove pacijente.
Uticaj COVID-19 na mlađu populaciju
Na početku pandemije COVID-19, oni mlađi od 18 godina predstavljali su 1,7% svih prijavljenih slučajeva. Mnogi veruju da su ove rane procene bile netačne zbog nedovoljne sposobnosti ranog testiranja i obično blage, ili čak asimptomatske prirode bolesti COVID-19 kod dece.
Od 13. januara 2022. godine, osobe mlađe od 18 godina predstavljale su 17,8% svih novih slučajeva COVID-19. Broj dece hospitalizovane zbog ove bolesti porastao je skoro pet puta u periodu od juna do avgusta 2021.
Studija, sprovedena kroz Pediatric Emergency Research Network—COVID-19, fokusirala se na odgovor na pitanje: Koliki procenat mladih pozitivnih na SARS-CoV-2 testiran u odeljenjima za hitne slučajeve doživljava tešku kliničku sliku u roku od 14 dana? U kategoriji teške kliničke sklike su srčani problemi, kao što su miokarditis, neurološki problemi, kao što je encefalitis, respiratorni problemi, kao što je pneumonija, infektivni problemi, kao što je sepsa i smrt.
Učesnici studije su odabrani iz odeljenja za hitne slučajeve u osam zemalja, uključujući Argentinu, Kanadu, Kostariku, Italiju, Paragvaj, Singapur, Španiju i Sjedinjene Države.
Rezultati studije o COVID-19 kod dece
Među 10.300 učesnika, 3.222 su bila pozitivna na infekciju SARS-CoV-2. Od toga, 23% je hospitalizovano, 3% je imalo tešku kliničku sliku u roku od dve nedelje nakon posete odeljenju hitne pomoći, a četvoro dece je umrlo.
Istraživači su identifikovali moguće faktore rizika COVID-19 kod dece koji dovode do ovakvih ishoda. To uključuje starost pacijenta između pet do 18 godina, postojeću hroničnu bolest, prethodnu epizodu pneumonije i odlazak u bolnicu četiri do sedam dana nakon pojave simptoma.
Dok su neki od ovih istih faktora rizika identifikovani u drugim pedijatrijskim studijama COVID-19, ova studija pokazuje suprotne rezultate u drugim oblastima. Na primer, čini se da učesnici koji su bili veoma mlade bebe nisu bili izloženi većem riziku od teške kliničke slike. Pored toga, iako je astma predložena kao faktor rizika za teške bolesti kod mladih sa COVID-19, rezultati studije nisu podržali ovu povezanost.
„Bilo je zanimljivo i pomalo neočekivano da smo otkrili da su mala deca izložena najnižem riziku od teške ishodi”, rekao je Dr Stiven Fridmen, pedijatar i profesor na Cumming School of Medicine, Univerzitet u Kalgariju, i vodeći autor studije za Medical News Today.
Među 2.500 SARS-CoV-2 pozitivnih mladih otpuštenih iz odeljenja hitne pomoći, samo 0,5% je imalo tešku kliničku sliku tokom perioda praćenja. Studija je takođe pokazala da se COVID-19 kod dece koja su se smatrala zdravim tokom prve posete urgentnoj službi retko značajno razvio posle te prve posete.
Dr Džejms Vud, pomoćnik profesora kliničke pedijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Indijani i lekar infektivnih bolesti u dečijoj bolnici Rajli u Indijanapolisu je primetio da je vrlo malo dece koja su bila pozitivna i koja su bila otpuštena razvila tešku kliničku sliku.
„Ovo je važno jer pokazuje sposobnost kliničara hitne pomoći da na odgovarajući način prepoznaju ko je bezbedno otpušten kući većinu vremena“, rekao je Vud. „Razumevanje ovih faktora rizika je važno jer kliničari moraju da donesu odluke o tome ko treba da bude hospitalizovan i kome će lečenje biti od koristi.“
Zaključak i buduća istraživanja
Istraživači zaključuju naglašavajući faktore rizika kao što su starost, osnovna hronična bolest i trajanje simptoma kada se donose odluke o kliničkoj nezi za decu mlađu od 18 godina koja su pozitivna na infekciju SARS-CoV-2.
Na pitanje o budućim istraživačkim potrebama u vezi sa COVID-19 kod dece, Dr. Stiven Fridmen je rekao: „Biće važno istražiti ishode unutar određenih grupa, na primer, mala beba, i proceniti da li laboratorijski parametri takođe mogu pomoći u identifikaciji dece sa povećanim rizikom od teške kliničke slike.”
Fridmen je naglasio da studija ne implicira da 3% sve dece zaražene SARS-CoV-2 ima tešku kliničku sliku jer učesnici nisu predstavljali celu populaciju dece koja su imala infekciju.
„Međutim, takođe smo otkrili da u poređenju sa decom koja su bila negativna na SARS-CoV-2, oni koji su bili pozitivni i bili su hospitalizovani imaju veću verovatnoću da će imati teške ishode“, rekao je Fridmen.
