Autori nove studije pronašli su vezu koju imaju određene dentogene infekcije i rizika od visokokog krvnog pritiska kod ljudi koji su doživeli menopauzu. Istraživači povezuju specifične bakterije sa osnovnim krvnim pritiskom i rizikom od razvoja hipertenzije.
U ovom članku možete da pročitate:
- Visok krvni pritisak i dentogene infekcije
- Kako se razvila studija?
- Da li dentogene infekcije izazivaju visok krvni pritisak?
- Prevencija
- Kako lečiti dentogene infekcije?
Visok krvni pritisak i dentogene infekcije
Krvni pritisak je pritisak krvi koji pritiska zid arterija. Normalno je da krvni pritisak raste i pada tokom dana, ali ako ostane povišen, može izazvati zdravstvene probleme.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) ističu da je veća verovatnoća da će osoba sa hipertenzijom doživeti moždani udar ili razviti srčanu bolest. Procenjuje se da 47% odraslih u SAD ima visok krvni pritisak, pri čemu ovo stanje posebno pogađa starije odrasle osobe i žene.
Istraživači su primetili da uprkos tome što postoje pristupi prevenciji i smanjenju hipertenzije zasnovani na dokazima, ona je i dalje veoma rasprostranjena. Zbog toga se nastavljaju istraživanja kako bi se razumelo zašto ljudi razvijaju hipertenziju i kako da se pozabave ovim problemom.
Naučnici su utvrdili da je odnos između mikrobioma i rizika od hipertenzije vredan daljeg istraživanja. Mikrobiom je skup mikroba – prvenstveno bakterija – koji žive u i na telu osobe. Naučnici pronalaze sve više dokaza da mikrobiom igra ulogu u održavanju dobrog zdravlja.
Postoje neki dokazi da mikrobiom creva utiče na rizik pojedinca od hipertenzije. U ovoj studiji, međutim, istraživači su se fokusirali na oralni mikrobiom – dentogene infekcije i njihovu vezu sa rizikom od hipertenzije.
Kako se razvila studija?
Istraživači su se oslanjali na studiju o osteoporozi i parodontalnoj bolesti u Bafalu. Oni su pogledali podatke od 1.215 žena koje su doživele menopauzu, sa prosečnom starošću od 63 godine kada su se upisale u studiju između 1997. i 2001. godine.
Kada su se učesnici upisali, istraživači su uzeli uzorke za njihove dentogene infekcije ispod desni i izmerili im krvni pritisak. Istraživači su takođe uzeli medicinske istorije učesnika i zabeležili sve lekove koje su uzimali.
Na početku studije, 40% učesnika je uzimalo lekove za hipertenziju. Otprilike polovina učesnika koji nisu imali hipertenziju ili nisu primali lečenje za ovo stanje na početku su dobili dijagnozu hipertenzije i lečenje tokom prosečnog 10-godišnjeg praćenja.
Da li dentogene infekcije izazivaju visok krvni pritisak?
Nakon analize uzoraka za dentogene infekcije, istraživači su identifikovali 10 vrsta koje su povezivali sa većim rizikom od hipertenzije, u rasponu od 10% do 16% povećanja. Istraživači su takođe otkrili vezu između pet bakterija i 9-18% nižeg rizika od hipertenzije.
Sa izuzetkom dve bakterije, ovi nalazi su bili tačni čak i kada su istraživači uzeli u obzir starost i druge zbunjujuće načine života i kliničke faktore.
Profesor Mišel LaMont, profesor istraživanja na Odeljenju za epidemiologiju i zdravlje životne sredine na Univerzitetu u Bafalu,odgovarajući autor studije, rekao je za Medical News Today, da su neophodna dalja istraživanja da bi se razumelo šta bi moglo da objasni vezu između sepcifičnih dentogenih infekcija i povećanog rizika od hipertenzije kod starijih žena.
„Tačni mehanizmi putem kojih određene dentogene infekcije mogu uticati na krvni pritisak – na bolje ili na gore – nisu sasvim jasni. Pretpostavljamo da je sposobnost nekih bakterija da pretvore nitrat iz ishrane u nitrit koji se zatim u crevima dalje pretvara u azot oksid — moćnu hemikaliju odgovornu za opuštanje i proširenje arterija — jedna verovatna mogućnost. Takođe, znamo da oralne bakterije mogu pobeći iz usta i translocirati se kroz cirkulaciju krvi u druge delove tela. Jedna takva lokacija na kojoj su pronađene dentgene infekcije je unutar arterijskog zida inkapsuliranog u aterosklerotskim plakovima. Ateroskleroza dovodi do ukrućenja arterija, što zauzvrat podiže krvni pritisak. Dakle, moguće je da postoji veza između oralnih bakterija i arterijske ateroskleroze. Naravno, uvek postoji mogućnost da se naš slučaj nađe. Biće važno znati da li druge studije koje ispituju ovo pitanje nalaze konzistentne ili različite rezultate“, rekao je prof. Mišel LaMont.
Iz Američkog stomatološkog udruženja (ADA) ističu da veza između specifičnih dentogenih infekcija i hipertenzije ne podrazumeva nužno uzročnu vezu.
„Samo zato što su dve stvari povezane ne znači da jedna uzrokuje drugu. Ova studija ne pruža ažurirane informacije o tome da li bi upravljanje mikroorganizmima uticalo na rizik pojedinca od razvoja hipertenzije. Međutim, to sugeriše da može doći do promene u mikroorganizmima u oralnom mikrobiomu nakon što osoba razvije hipertenziju i uzima lekove na recept za kontrolu krvnog pritiska.”
Prevencija
Da bi se održao zdrav oralni mikrobiom, ADA je preporučila ljudima da:
- Peru zube dva puta dnevno pastom za zube sa fluorom
- Svakodnevno koristiti konac
- Jedite zdravu ishranu koja ograničava slatke napitke i grickalice
- Redovno se konsultujte sa stomatologom radi prevencije i lečenja oralnih bolesti
Da bi utvrdili uzročnost, istraživači bi morali da sprovedu nasumično kliničko ispitivanje.
„Trenutno ne planiramo nasumično kliničko ispitivanje da bismo dalje procenili ovu hipotezu, ali takvo ispitivanje će biti od ključnog značaja da bismo znali da li naši rezultati odražavaju uzročnost ili samo povezanost”, rekao je prof. Mišel LaMont.
Kako lečiti dentogene infekcije?
Dentogene infekcije imaju rapidan progresivni tok, te vrlo brzo prelaze iz blagog zapaljenja u akutni poremećaj lokalnih tkiva. Zbog toga je od izuzetne važnosti njihovo rano dijagnostikovanje i hitno zbrinjavanje putem konzervativne, odnosno hirurške terapije. Ovi terapijski metodi mogu se kombinovati sa antibiotskom terapijom (najčešće na bazi penicilina). Postoje sledeći tipovi terapije:
- Konzervativna terapija
- Hirurška terapija
- Kauzalna terapija
Konzervativna terapija se obično primenjuje u početnoj fazi infekcije, kada je najdelotvornija. Ovom vrstom terapije se utiče na formiranje apscesa.
Hirurška terapija dentogenih infekcija je najefikasniji metod kojim se postiže brzo i potpuno izlečenje. Ona obuhvata vađenje zuba uzročnika i inciziju apscesa sa intraoralnim i ekstraoralnim pristupom.
Kod dentogenih infekcija, najčešće je moguće sprovesti i kauzalnu terapiju, koja podrazumeva sanaciju uzroka infekcije.
U skladu sa potrebama, ove metode se mogu međusobno dopunjavati. Nakon odgovarajućeg tretmana, pažnju treba usmeriti na prevenciju komplikacija i posledica dentogenih infekcija.
