Često se previđa koliko nizak krvni pritisak može da izazove komplikacija. Kada se govori o problemima krvnog pritiska, apostrofira se onaj visoki, ali veoma ozbiljne posledice može da izazove i kada je on ispod poželjnih nivoa vrednosti.
U ovom članku možete da pročitate:
- Kakav je nizak krvni pritisak?
- Simptomi
- Šta uzrokuje nizak krvni pritisak?
- Hipotenzivni šok
- Kako se dijagnostikuje nizak krvni pritisak?
- Lečenje i prevencija
Kakav je nizak krvni pritisak?
Očitavanja krvnog pritiska uključuju dva broja. Gornji broj pokazuje sistolni pritisak, koji je pritisak kada se srce kontrahuje, a donji broj daje dijastolni pritisak, što je pritisak između otkucaja srca. Odrasla osoba koja ima nizak krvni pritisak imaće očitavanje manje od 90/60 milimetara žive (mm Hg).
Prema Američkom udruženju za srce (AHA), lekari obično ne smatraju nizak krvni pritisak problemom osim ako ne izaziva primetne znakove i simptome. Veoma nizak krvni pritisak može biti znak alergijske reakcije ili unutrašnjeg krvarenja. Može biti opasno po život ako kiseonik i hranljive materije ne mogu da stignu do mozga, srca i drugih vitalnih organa.
Međutim, generalno je bolje imati uporno nizak krvni pritisak nego visok, jer predstavlja manji rizik od raznih zdravstvenih problema.
Simptomi
Mnogi ljudi koji imaju nizak krvni pritisak nemaju simptome. Oni koji su u dobroj formi sa niskim krvnim pritiskom mogu imati odlično zdravlje.
Međutim hipotenzija, kako se stručno naziva nizak krvni pritisak, takođe može ukazivati na hronični problem, kao što je neravnoteža hormona, ili na akutno stanje, kao što je anafilaksa.
Uobičajeni simptomi uključuju:
- Vrtoglavica
- Osetljivost ka svetlu
- Nesvestica
Simptomi koji mogu biti rezultat osnovnog uzroka uključuju:
- Bol u grudima
- Hladna, bleda, suva ili lepljiva koža
- Groznica
- Glavobolja i ukočen vrat
- Promene vida
- Dijareja i povraćanje
- Alergijske reakcije, kao što je otok
- Otežano disanje
- Umor i slabost
- Žeđ i dehidracija
- Promene u srčanom ritmu
Šta uzrokuje nizak krvni pritisak?
Krvni pritisak zavisi od dva glavna mehanizma: funkcionisanje srca i otpor krvnih sudova. U kombinaciji sa dejstvom neuroloških i hormonalnih faktora, ovi mehanizmi određuju u kojoj meri će nizak krvni pritisak ili visok.
Mogući uzroci hipotenzije uključuju:
- Ortostatsku ili posturalnu hipotenziju
- Bolest srca
- Trudnoća
- Obilnost obroka
- Naprezanje
- Hormonske probleme
- Neuralnu hipotenziju
- Lekove
- Nedostatke u ishrani
- Poremećaje pri ishrani
Ortostatska ili posturalna hipotenzija se odnosi na naglo ustajanje iz sedećeg ili ležećeg položaja i ono može dovesti do pada krvnog pritiska uz vrtoglavicu ili nesvesticu.
Bolest srca. Ako srce ne radi ispravno, možda neće pumpati dovoljno krvi da zadrži krvni pritisak u normalnom opsegu.
Trudnoća. Cirkulatorni sistem se širi tokom gestacije, a to često dovodi do niskog krvnog pritiska. Nizak krvni pritisak tokom trudnoće retko je razlog za zabrinutost.
Obilnost obroka. Krvni pritisak ponekad pada nakon jela, jer je crevima potrebno pojačano snabdevanje krvlju za varenje. Nizak krvni pritisak nakon jela je češća kod starijih ljudi, posebno onih sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom ili Parkinsonovom bolešću.
Naprezanje. Krvni pritisak može pasti kada koristite kupatilo, gutate ili kašljate. Sve ove akcije stimulišu vagusni nerv, što smanjuje krvni pritisak.
Hormonski problemi. Štitna žlezda proizvodi i skladišti hormone koji pomažu u upravljanju različitim telesnim funkcijama, uključujući otkucaje srca i krvni pritisak. Nadbubrežne žlezde regulišu odgovor na stres. Problemi sa bilo kojom vrstom žlezda mogu dovesti do hipotenzije.
Neuralno posredovana hipotenzija. Pogrešni signali između srca i mozga mogu dovesti do niskog krvnog pritiska.
Lekovi. Beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala i diuretici mogu smanjiti krvni pritisak. Tokom operacije, zdravstveni radnici mogu namerno sniziti krvni pritisak kako bi smanjili rizik od gubitka krvi.
Nedostaci u ishrani. Nizak nivo vitamina B12 i folne kiseline može dovesti do anemije, što zauzvrat može dovesti do niskog krvnog pritiska.
Poremećaji u ishrani. Kod osoba sa anoreksijom nervozom, nizak unos kalorija može uticati na strukturu srca, smanjujući krvni pritisak. Bulimija nervoza može dovesti do neravnoteže elektrolita, povećavajući rizik od nepravilnih otkucaja srca i srčane insuficijencije.
Hipotenzivni šok
Teška hipotenzija može dovesti do hipotenzivnog šoka. Postoje različiti načini opisa šoka u zavisnosti od uzroka:
- Hipovolemijski šok: Ukupan volumen krvi opada, a srce više ne može efikasno pumpati. Mogući uzroci uključuju ozbiljno unutrašnje ili spoljašnje krvarenje ili tešku dehidraciju. Dehidracija može biti rezultat visokog izlučivanja urina – zbog, na primer, hormonske neravnoteže ili prekomerne upotrebe diuretika – ili gubitka tečnosti usled dijareje i povraćanja.
- Kardiogeni šok: Srce nije u stanju da efikasno funkcioniše zbog kardiovaskularnih problema. Osoba može imati nizak broj otkucaja srca i hladne, suve ekstremitete i kožu.
- Distributivni šok: Vaskularni sistem gubi otpor, a srce nije u stanju da pumpa dovoljno brzo da kompenzuje. Uzroci uključuju alergijsku reakciju (anafilaktički šok) i septički šok, što je moguća komplikacija infekcije.
- Opstruktivni šok: Opstrukcija u kardiovaskularnom sistemu sprečava efikasnu pumpu srca ili sprečava protok krvi. Uzroci uključuju plućnu emboliju. Nečije vratne vene mogu biti proširene i mogu imati tihe srčane tonove.
Svaka kombinacija ovoga naziva se hipotenzivni šok. Bez obzira na uzrok, osobi sa šokom će biti potrebna hitna medicinska pomoć.
Kako se dijagnostikuje nizak krvni pritisak?
Dostupne su različite vrste merača krvnog pritiska. Za kućnu upotrebu obično se koriste digitalni uređaji. Najbolje je da uradite nekoliko čitanja da biste proverili da li postoji problem.
Uređaji koje zdravstveni radnici koriste u zdravstvenim ustanovama mogu zahtevati od njih da slušaju promene pritiska pomoću stetoskopa dok čitaju merač žive. Lekar će takođe pitati osobu o njenoj istoriji bolesti i drugim simptomima. Oni mogu sprovesti druge testove kako bi isključili osnovni problem.
Lečenje i prevencija
Niz mera promena životnog stila može pomoći u sprečavanju pojave niskog krvnog pritiska. One uključuju:
- Odvojiti vreme da ustanete iz sedećeg ili ležećeg položaja
- Često jesti male obroke i odmarati se nakon jela
- Povećati unos tečnosti
- Izbegavati duga sedenja ili stajanja u mestu
- Izbegavati nagle promene držanja ili položaja
- Uzdržavati se od pijenja pića sa kofeinom kasno tokom dana
Većini ljudi koji imaju hipotenziju nije potrebno lečenje. Međutim, ako hipotenzija počne iznenada ili je rezultat nekog osnovnog stanja, lekar će pružiti odgovarajući tretman. Opcije lečenja će zavisiti od uzroka, a one mogu biti:
- Propisivanje lekova koji pomažu u rešavanju niskog krvnog pritiska
- Promena leka ili doze, ako se sumnja da je bilo šta od toga odgovorno
- Sugeriati promene u ishrani, kao što je povećanje unosa soli ili tečnosti
Ljudi uvek treba da razgovaraju sa lekarom pre bilo kakvih značajnih promena u ishrani ili upotrebi lekova.
