Istraživači su proučavali zdravstvene efekte koje pruža nordijska dijeta koristeći metaboličku analizu. Otkrili su da ishrana pozitivno utiče na metabolizam glukoze, holesterol i kardiometabolički rizik.
U ovom članku možete da pročitate:
- Šta je nordijska dijeta?
- Koju hranu preporučuje, a koju ne nordijska dijeta?
- Studija o zdravstvenim efektima nordijske dijete
- Kako je sprovedena studija?
- Rezultati studije
- Prednosti i mane koje ima nordijska dijeta
Šta je nordijska dijeta?
Nordijska dijeta je stvorena kada su zdravstveni stručnjaci shvatili da zemlje u severnom delu Evrope imaju mnogo niži nivo gojaznosti, od npr. SAD. Pa se iz tog razloga ova dijeta bazira na tradicionalnoj kuhinji iz Finske, Danske, Švedske, Norveške i sa Islanda.
Jedna od olakšavajućih okolnosti je to što ova dijeta nije restriktivna, ne moraju da se broje kalorije i ne postoji ograničenje u korišćenju, ako želite možete se do kraja života ovako hraniti. Način ishrane je baziran na povrću, sezonskoj hrani, mršavim proteinima, kompleksnim ugljenim hidratima i zdravim mastima.
Nordijska dijeta se sastoji od bobičastog voća, ribe, korenastog povrća i ulja repice. Poznato je da koristi različitim aspektima zdravlja, uključujući gubitak težine, krvni pritisak, upalu i profile lipida u krvi.
Koju hranu preporučuje, a koju ne nordijska dijeta?
Nordijska dijeta nije toliko rigidna po pitanju hranjivih materija koje smeju da se konzumiraju i koje moraju da se izbegavaju. Ali ipak postoje neka pravila. Po ovoj dijeti valja izbegavati sledeće namirnice:
- Šećer
- Sokovi puni šećera
- Mesne prerađevine
- Brza hrana
- Hrana sa aditivima
Sa druge strane hranjive materije koje se preporučuju u većim količinama su:
- Divljač
- Jaja
- Sir
- Jogurt
- Rečna riba i morski plodovi
- Svo povrće
- Svo voće
- Orašasti plodovi i semenke
- Ražani hleb
- Brašna od celog zrna
- Mlečni proizvodi sa niskim procentom masti
- Sveži i suvi začini
- Ulje od uljane repice
Što se tiče crvenog mesa nordijska dijeta ga ne odbacuje a priori, ali preporučuje da se ipak ređe konzumira.
Studija o zdravstvenim efektima nordijske dijete
Ranije studije pokazale su da nordijska dijeta smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i smrti. Istraživanje ishrane se često suočava sa izazovima zbog nedostatka objektivnih merenja, jer se studije obično oslanjaju na subjektivne alate, kao što su upitnici o potrošnji hrane. Korišćenje biomarkera umesto toga može omogućiti istraživačima da preciznije mere zdravstvene efekte ishrane.
U ovoj studiji, istraživači iz Skandinavije su procenili metaboličke efekte nordijske dijete na metabolizam glukoze, profile lipida u krvi i inflamatorne markere koristeći podatke iz nasumičnog kontrolnog ispitivanja iz 2013.
Prilikom ispitivanja metabolita u krvi i urinu učesnika, otkrili su vezu između bližeg pridržavanja dijete i veće koristi od upale niskog stepena i profila lipida, kao i indikatora metabolizma glukoze.
„Originalna analiza je upoređivala učesnike u intervencijskoj ruci [sa] onima u kontrolnoj ruci“, rekla je dr Kristina C. Dam, vanredni profesor na Odseku za javno zdravlje na Univerzitetu Arhus u Danskoj, u intervjuu za Medical News Today. Dr Dam nije bila uključena u studiju.
„Ova reanaliza koristi metabolite u krvnoj plazmi i urinu za grupisanje ljudi sa visokim nivoima metabolita dobijenih bilo iz interventne dijete ili kontrolne dijete“, dodala je ona.
Kako je sprovedena studija?
Studija iz 2013. uključila je 200 učesnika sa prekomernom težinom i metaboličkim sindromom. Prosečna starost učesnika bila je 55 godina.
Nakon početnog perioda od četiri nedelje, tokom kojeg su učesnici konzumirali svoju tipičnu ishranu, istraživači su ih nasumično dodelili da prate ili nordijsku ili kontrolnu dijetu, definisanu kao prosečan unos hranljivih materija u nordijskim zemljama.
Istraživači su zatim uputili učesnike u grupi nordijske dijete da povećaju potrošnju proizvoda od celog zrna, kao što su raž i ječam, uz bobičasto voće, voće i povrće. Oni u kontrolnoj grupi dobili su uputstva da jedu proizvode od pšenice sa niskim sadržajem vlakana, uključujući rafinisani beli hleb i testeninu, i da ne umereno konzumiraju povrće i voće.
Obe dijete su sadržale slične količine kalorija kako bi održale težinu učesnika stabilnom tokom studije. Istraživači su pratili učesnike 18 ili 24 nedelje i naterali ih da daju uzorke krvi i urina na početku i na kraju intervencije, kao i 12. nedelje. Za ovu studiju metaboličkog profilisanja, istraživači su analizirali podatke od 98 učesnika u grupi u kojoj se koristi nordijska dijeta i 71 u kontrolnoj grupi.
Otkrili su da su oni koji su se najviše pridržavali nordijske dijete imali različite metabolite rastvorljive u mastima u krvi od drugih. Istraživači povezuju ove metabolite sa boljom regulacijom glukoze, poboljšanim profilom holesterola i smanjenim kardiometaboličkim rizikom.
Ovi nalazi se zasnivaju na početnim rezultatima iz 2013. godine, navodeći da iako nordijska dijeta ima pozitivan efekat na profile lipida i upale, ne utiče na metabolizam glukoze u krvi.
„Učesnici sa višim nivoima metabolita dobijenih iz nordijske dijete imali su niže nivoe triglicerida od onih sa nižim nivoima metabolita, iako nijedan od učesnika nije izgubio na težini tokom studije. Pod pretpostavkom da veći unos nordijske dijete dovodi do viših nivoa metabolita u krvi, to znači da kvalitetnija ishrana može poboljšati neke zdravstvene parametre, čak i u odsustvu gubitka težine“, rekla je dr Kristina C. Dam.
Rezultati studije
Da bi objasnili svoje nalaze, istraživači kažu da riba, laneno seme, suncokret i uljana repica – sve osnovne namirnice u nordijskoj dijeti – sadrže zdrave masti.
„Možemo samo da nagađamo zašto promena sastava masti toliko koristi našem zdravlju“, kaže Lars Ove Dragsted, jedan od autora studije. „Međutim, možemo potvrditi da odsustvo visoko prerađene hrane i manje zasićenih masti životinja imaju veoma pozitivan efekat na nas. Sastav masti u nordijskoj ishrani, koji je veći u omega-3 i omega-6 nezasićenim mastima, [verovatno objašnjava mnoge] efekte na zdravlje koje nalazimo iz nordijske ishrane, čak i kada težina učesnika ostaje konstantna.“
Kristofer Gardner, profesor na Univerzitetu Stanford, koji nije uključen u studiju, rekao je da nalazi nisu iznenađujući.
„Intervencija je bila usredsređena na zdravu hranu, a posebno je navedeno bobičasto voće, povrće, riba, integralne žitarice, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti i ulje uljane repice. Mogu da zamislim više mehanizama za kardiometaboličke prednosti, bez obzira na gubitak težine: manje zasićenih masti, više nezasićenih masti, više vlakana i niže natrijuma. Sve ovo bi blagotvorno uticalo na lipide, glukozu, krvni pritisak, upalu“, rekao je prof. Gardner.
Autori ove studije zaključuju da je procena metabolita efikasan način za procenu zdravstvenih koristi različitih dijeta. Kažu, međutim, da njihovi nalazi imaju neka ograničenja.
Na primer, njihova analiza je možda previdela neke metabolite koje su pronašle druge tehnike profilisanja. Takođe kažu da je njihov uzorak bio relativno mali. Dr Gardner je dodao da su ovi rezultati možda nastali zbog generalno zdravije ishrane, a ne zbog bilo čega posebnog što donosi nordijska dijeta.
Prednosti i mane koje ima nordijska dijeta
Uz pomoć ove dijete ćete moći da izgubite višak kilograma, ali i da održavate željenu kilažu. Smanjuje rizik od mnogih hroničnih oboljenja i smanjuje krvni pritisak.
Normalizuje nivo holesterola u krvi i povoljno utiče na prevenciju dijabetesa tipa 2 i insulinsku rezistenciju. Odličan je način da izbacite prerađenu i hranu punu aditiva iz svoje ishrane.
Međutim, nordijska dijeta ima i svoje mane. Ukoliko prestanete sa ovim načinom ishrane ili ga se ne budete pridržavali moguće je da će vam se kilogrami vratiti.
Ne postoje određene grupe ljudi kojima se ovakav način ishrane ne preporučuje. Naravno ukoliko ste alergični na neke od namirnica koje su preporučene u ovoj dijeti, njih treba izbaciti i zameniti sa odgovarajućim alternativama.
