Krvni ugrušci - Mogu se pojaviti od dužeg gledanja televizije

Krvni ugrušci mogu se pojaviti od dužeg gledanja televizije

  • 31/01/2022
  • 0
krvni ugrušci
Istraživači su otkrili da su oni koji su gledali TV duže od četiri sata dnevno imali 35% veći rizik da se razviju krvni ugrušci od onih koji su gledali TV manje od dva i po sata dnevno. (foto:Pixabay)

Da duže gledanje televizije nije zdravo već smo znali, ali najnovija studija pokazala je da među neželjenim efektima između ostalih mogu da se pojave krvni ugrušci.

Gledanje televizije i krvni ugrušci

Stvrdnjavanje ili sužavanje arterija – kroz aterosklerotsku kardiovaskularnu bolest – i potencijalno fatalni krvni ugrušci u venama povezani su i dele zajedničke faktore rizika, uključujući gojaznost i pušenje. Studije su pokazale da je produženo sedeće ponašanje ili fizička neaktivnost povezano sa povećanim rizikom od vaskularnih stanja kao što su kardiovaskularne bolesti i stvaranje krvnih ugrušaka.

Gledanje televizije je značajan deo sedećeg slobodnog vremena. Istraživanje ukazuje na vezu između vremena gledanja TV-a i kardiovaskularnih bolesti. Međutim, studije o vezi između vremena gledanja televizije i pojave krvnih ugrušaka su se razlikovale — neke podržavaju asocijaciju, dok je druge negiraju.

U nedavnoj studiji, istraživači iz Finske, Gane i Velike Britanije sproveli su meta-analizu tri studije koje ispituju vezu između vremena gledanja televizije i stvaranjem krvnih ugrušaka. Otkrili su da je produženo gledanje televizije povezano sa 35% većim rizikom od razvoja venske tromboembolije nego gledanje televizije u kraćim periodima.

Opšti nalazi naglašavaju potrebu da svi budu fizički aktivni. Ako želite da uživate u gledanju televizije, pravite pauze između. Stanite i istegnite se svakih 30 minuta. Za ljude čiji posao uključuje dugo sedenje, pravite redovne pauze između; oni će takođe morati da povećaju nivo svoje fizičke aktivnosti, jer postoje dokazi koji pokazuju da veći obim umerene i energične aktivnosti može smanjiti, ili čak eliminisati rizike povezane sa sedentarnim ponašanjem.”, rekao je za Medical News Today dr Setor Kunutsor, glavni autor studije.

Meta analiza

Od 28 potencijalnih studija koje ispituju odnos između gledanja televizije i toga kako se stvaraju krvni ugrušci, istraživači su odabrali tri objavljene između 2016. i 2021. Sveukupno, ove studije su uključile 131.421 učesnika iz SAD i Japana. Na početku studija, učesnici su bili starosti 54–65 godina.

Prosečno vreme praćenja kretalo se od 5,1 do 19,8 godina. U svim studijama bilo je 964 događaja stvaranja krvnih ugrušaka. Sve studije su procenjene za vreme gledanja televizije putem upitnika koje su sami prijavili i takođe su uključivale informacije o utvrđenim faktorima rizika stvaranja krvnih ugrušaka, kao što su:

Nakon analize podataka, istraživači su otkrili da su oni koji su gledali TV duže od četiri sata dnevno imali 35% veći rizik da se razviju krvni ugrušci od onih koji su gledali TV manje od dva i po sata dnevno.

Oni takođe navode da su njihovi rezultati nezavisni od starosti, pola, BMI i fizičke aktivnosti.

Nekretanje ključno za krvne ugruške

Da bi objasnili svoje nalaze, istraživači pišu da kako gledanje televizije uključuje nekretanje, a produženi periodi ove aktivnosti mogu povećati faktore rizika od toga da se stvore krvni ugrušci kao što su:

  • Telesna težina, visok krvni pritisak i masti
  • Sistemsko zapaljenje
  • Viskozitet plazme i agregacija trombocita
  • Venski zastoj, koji nastaje kada dugotrajno sedenje sprečava povratak krvi u srce iz donjih ekstremiteta

Oni takođe primećuju da je grickanje nehranljive hrane tokom gledanja televizije takođe moglo doprineti povećanom riziku od stvaranje krvnih ugrušaka, iako u svojoj studiji nisu procenili ishranu.

Verovatno postoji konstelacija faktora povezanih sa kardiometaboličkim faktorima i upalom. Ali pretpostavljam da bi vensko nakupljanje, odnosno staza, moglo biti važno – osim što je smanjen venski povratak verovatniji ako ljudi sede sa stopalima na tlu, a ne leže sa podignutim stopalima (ali možete dobiti vensko nakupljanje kada stojite mirno takođe). Takođe imajte na umu da su jedna epizoda „produženog“ sedenja – kao što vidimo na dugim letovima – i krvni ugrušci u tesnoj vezi“, rekla je dr Vendi Džej Braun, koja je profesor na Školi ljudskih kretanja i nauka o ishrani na Univerzitetu Kvinslend, Australija, i nije bila uključena u studiji.

Studija Kunutsora i njegovih kolega sugeriše da bi veza između gledanja TV-a i krvnih ugrušaka mogla biti […] zbog nekretanja, odnosno sedenja u dužem vremenskom periodu. Ovo bi moglo biti moguće jer navike gledanja televizije mogu odražavati većinu dnevnog vremena sedenja osobe, a dugo sedenje je povezano sa upaljenim krvnim sudovima, smanjenim protokom krvi i vaskularnom disfunkcijom — sve to je povezano sa višim rizik od moždanog udara. Ove veze će verovatno biti jače među ljudima sa niskim nivoom fizičke aktivnosti jer one mogu smanjiti rizik od upale i drugih faktora rizika od moždanog udara – iako studija nije ispitivala ovaj odnos“, rekao je dr Avirop Bisvas, dr. asistent profesora društvenih i bihejvioralnih zdravstvenih nauka na Univerzitetu u Torontu i takođe nije bio uključen u ovu studiju.

krvni ugrušci
Da duže gledanje televizije nije zdravo već smo znali, ali najnovija studija pokazala je da među neželjenim efektima između ostalih mogu da se pojave krvni ugrušci. (foto:Pixabay)

Stajanjem se smanjuju krvni ugrušci

„[Ovi rezultati se takođe odnose] na ljude čiji poslovi podrazumevaju dugotrajno mirovanje — poslove koji podrazumevaju dugo sedenje. To je razlog zašto neki poslodavci podstiču zaposlene da redovnije stoje i kreću se. Upotreba stojećih stolova je veoma korisna za takve poslove. Čak je i stajanje, koje je najmanje aktivno ponašanje, povezano sa zdravstvenim prednostima u poređenju sa sedenjem”, rekao je dr. Setor Kunutsor.

Pretpostavljam da je problem dugotrajnog sedenja opasan – ne mora nužno da postoji ekran“, dodao je prof. dr Vendi Džej Braun. „Neki ljudi sede veoma dugo na poslu bez prekida, [kao u fabrikama], ali mi više razmišljamo o radnicima u kancelarijama i pozivnim centrima koji sede ispred ekrana. Vozači vozova, autobusa itd. takođe sede duže vreme bez prekida.”

Ali mislim da bi produženo i neprekidno vreme na TV-u moglo biti zamena za drugačiji način života sa mnogo neizmerenih zbunjujućih faktora (kao što je dijeta). U svakom slučaju, to ne mora biti TV. Mislim da su, posebno u vremenima COVID-a, ljudi možda gledali mnogo filmova preko drugih kanala osim TV-a“, objasnila je ona.

Autori zaključuju da bi produženo gledanje televizije moglo biti povezano sa povećanim rizikom da se pojave krvni ugrušci.

Manjkavosti studije

Autori napominju da je studija imala ograničenja. Zbog posmatračke prirode, kažu da njihovi rezultati ne dokazuju uzrok i posledicu kada su krvni ugrušci u pitanju. Štaviše, kako se njihova analiza zasnivala samo na tri studije, oni prepoznaju potrebu za daljim istraživanjima u ovoj oblasti.

Takođe kažu da podaci o vremenu gledanja TV-a možda nisu u potpunosti tačni, jer su ih učesnici sami prijavili.

Studija ima mnoga ograničenja i, iskreno, nije ubedljiv dokaz za vezu između produženog vremena na TV-u i krvnih ugrušaka“, rekao je dr Avirop Bisvas. „Sve tri studije su takođe uzorkovale starije učesnike – uzrast 40+. Kako je starost faktor rizika za moždani udar, a učesnici su praćeni od pet do 20 godina, moguće je da bi postojao veći broj slučajeva moždanog udara nego u studijama koje su ispitivale mlađe učesnike – pa je rizik od krvnih ugrušaka mogao biti manji .”

Tri studije istražene u pregledu nisu uzele u obzir važne faktore rizika za moždani udar. Na primer, ishrana ili nivo šećera u krvi se ne mere u tri studije. Ishrana, posebno dijeta koja povećava šećer u krvi, može negativno da utiče na to kako naše telo razlaže šećer u krvi, što povećava upalu i rizik od krvnih ugrušaka“, objasnio je on.

Ovo je posebno važno ispitati, jer je jedna studija iz Japana, a dve iz SAD. Ljudi iz ovih zemalja imaju različite dijete, a mi nemamo pojma o tome kako ove razlike doprinose njihovim rizicima. Takođe postoje dokazi o različitom riziku od krvnih ugrušaka/moždanog udara za muškarce i žene, iako oni nisu uzeti u obzir ni u jednoj studiji ili pregledu“, istakao je on.

Prof. dr Vendi Džej Braun se složila da postoje ograničenja za istraživanje. Ona je rekla: „Najvažnija briga [za mene] je da iako su tri studije ‘prilagođene’ fizičkoj aktivnosti, to ne znači da su efekti ‘nezavisni’ od fizičke aktivnosti – tako da ne znamo da li su ovi efekti oslabljeni ili eliminisani kod onih koji su bili veoma aktivni u slobodno vreme. I nijedna studija nije razmatrala šta su učesnici radili kada nisu bili uključeni u ‘produženo’ TV vreme. U danu ima 24 sata. Ako je produžena televizija bila četiri sata, onda je veoma važno šta su ljudi radili u ostalih 12 sati „budnog vremena“. Produženo vreme TV-a može biti zamena za generalno sedeći način života.”

Pretpostavljam da ljudi koji svakodnevno imaju najmanje sat vremena fizičke aktivnosti najmanje umerenog intenziteta možda nisu pod povećanim rizikom od toga da se pojave krvni ugrušci. Ovo nije adekvatno ispitano u studijama koje su ovde uključene“, zaključila je ona

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *