Koliko smo zaštićeni od virusa Covid-19 nakon vakcinisanja zavisi od opšteg stanja našeg organizma i vrste vakcine, kaže sagovornik portala E-zdravlje.rs, dr Ljiljana Sofronić-Milosavljević, imunolog sa Instituta za primenu nuklearne energije (INEP). Dr Sofronić-Milosavljević kaže da nijedna od aktuelnih vakcina nas ne može zaštiti stoprocentno, ali svakako je dobra vest je što će najveći procenat ljudi ipak biti zaštićen, bar dok virus Covid-19 ne mutira u neki drugi ili promeni svoje osobine.
U nastavku pročitajte još dosta zanimljivih odgovora ovog našeg remoniranog imunologa na teme koje nas pritiskaju već čitavih godinu dana – virus Covid-19 i kako ga preživeti.
(E-zdravlje.rs) Koliko vremena je potrebno da nakon imunizacije, organizam stekne antitela protiv SARS – CoV – 2 virusa?
(Dr Sofronić-Milosavljević) Suština imunizacije (vakcinacije) je stvaranje takozvanih IgG antitela, koja imaju važnu ulogu u odbrani organizma od virusa.
Ova antitela proizvode ćelije koje su poreklom od belih krvnih zrnaca i koje se zovu B limfociti. Brzina stvaranja antitela zavisi od načina imunizacije (sastava vakcine i načina na koji ona deluje). Već posle prve doze vakcine, mogu se kod jednog broja osoba naći u krvi prisutna antitela usmerena protiv ovog virusa. Ipak, za sve do sada primenjene vakcine u Srbiji tek davanje druge doze vakcine omogućava da ta antitela „ojačaju“ tj. steknu moć da se čvrsto vežu za virus i da mu slikovito rečeno odgovaraju kao „ključ-bravi“ i koja su sposobna da ga neutrališu.
Ta antitela se jave obično 2 do 3 nedelje nakon druge doze. Ova antitela, koja naš organizam tada pravi u velikoj količini, su istovremeno i znak da je naš organizam zapamtio napadača tj. da su se u našem telu umnožile ćelije koje „pamte“ baš ovog napadača (memorijske ćelije). Treba takodje znati da odbrana od virusa ne zavisi samo od antitela – koja se najlakše otkrivaju u krvi, već i od drugih važnih ćelija u koje spadaju i T limfociti. Naročito tzv. citotoksični T limfociti koje zovemo i „ćelije ubice“- pošto ubijaju ćelije zaražene virusom.
(E-zdravlje.rs) Kako treba da se ponaša osoba koja je primila vakcinu i revakcinu protiv ovog virusa, a koja se uprkos tome zarazila?
(Dr Sofronić-Milosavljević) Očekuje se da vakcinisana osoba ili ne pokaže nikakve znake bolesti ili da razvije lakšu formu bolesti i da brzo ozdravi. Ukoliko se ipak jave simptomi bolesti neophodan je pregled kod lekara koji će da preporuči način lečenja.
(E-zdravlje.rs) Da li to znači da ni sa vakcinom nismo 100% zaštićeni?
(Dr Sofronić-Milosavljević) Da. Upravo tako. Stepen zaštite zavisi od vrste vakcine ali i od opšteg stanja našeg organizma. Ipak, najveći broj ljudi biće zaštićen sve dok virus ne promeni svoje osobine.
(E-zdravlje.rs) Postoje li neke teže nuspojave po zdravlje ljudi nakon primanja vakcine, a da nisu pojačan apetit, bol u ruci ili trenutna pospanost?
(Dr Sofronić-Milosavljević) Mogu se javiti razne nuspojave (tegobe) od kojih je većina blagog, prolaznog karaktera i kratkog trajanja, od par sati do najviše jedan do dva dana. U najdramatičnije, koje se izuzetno retko javljaju, spada pojava burne alergijske reakcije – takozvanog anafilaktičkog šoka. Ova reakcija se razvija velikom brzinom nakon davanja vakcine i zato sve vakcinisane osobe lekari zamole da ostanu na mestu vakcinacije još jedno kratko vreme. Ukoliko se ove, po život opasne tegobe pojave, lekari su spremni da odmah reaguju i takve tegobe brzo i lako uklone.
(E-zdravlje.rs) Koliko traje imunitet kod vakcinisanih osoba, a koliko kod osoba koje su preležale Covid-19?
(Dr Sofronić-Milosavljević) Pošto se ova bolest pojavila pre malo više od godinu dana, toliko traje i njeno praćenje. Do sada su lekari ipak ustanovili da imunitet traje sigurno 8 do 9 meseci, mada se teorijski očekuje da traje i duže. Kod vakcinisanih osoba se očekuje to isto i zato će se efekti svih vakcina koje se koriste u Srbiji, ali i širom sveta, pažljivo pratiti.
Želim ponovo istaknem, ti efekti zavise od toga kojom brzinom će se virus menjati i na koji način, kao i od zdravstvenog stanja osobe.
(E-zdravlje.rs) Koja od analiza je najbolja za utvrđivanje nivoa antitela u organizmu i koliko nam je to uopšte važno?
(Dr Sofronić-Milosavljević) Danas se za otkrivanje specifičnih antitela protiv SARS – CoV – 2 virusa koriste ELISA testovi koji su mnogo bolji od takozvanih „brzih testova“ na tračicama. Kojom brznom će antitela „nestati“ iz krvi zavisi od više faktora. Ono što je najvažnije znati jeste da ljudski organizam reaguje prema potrebi i nešto „pravi“, onoliko dugo koliko mu je to potrebno. Ako nestane potreba za odbranom nestaće i antitela. Ukoliko se ponovo pojavi ta potreba, organizam se ponovo sretne sa istim napadačem, on će mnogo brže nego prvi put ragovati i brzo ukloniti opasnost. To se dešava zahvaljujući postojanju ranije pomenutih memorijskih ćelija.
(E-zdravlje.rs) Koliko su vakcine bezbedne za pacijente koji imaju neku težu istoriju bolesti, na primer sklerozu multipleks, dijebetes, kardivoaskularne probleme ili za one koji su bili onkološki pacijenti?
(Dr Sofronić-Milosavljević) Jasan je stav lekara po ovom pitanju. Veći je rizik za ove bolesnike da se razbole od COVID-19 od bilo kojih mogućih nuspojava. Zato ovakve osobe spadaju u prioretnu grupu za sprovodjenje imunizacije. Naravno takve osobe se moraju prvo konsultovati sa svojim lekarom pošto se mora tačno definisati trenutak kada mogu da se vakcinišu, da bolest nije u akutnoj fazi, da nisu pod dejstvom visokih doza lekova koji menjaju imunski odgovor i slično.
(E-zdravlje.rs) Ukoliko žena planira trudnoću, da li bi trebalo da se vakciniše nekom od dostupnih vakcina protiv SARS – CoV – 2 virusa?
(Dr Sofronić-Milosavljević) Mladi ljudi su u velikom procentu sposobni da se mnogo lakše izbore sa ovom infekcijom, pa se to odnosi i na mlade žene koje žele trudnoću.
(E-zdravlje.rs) Kakvu reakciju bi u tom slučaju stvorila vakcina, ne samo po njeno, već i po zdravlje ploda u materici?
(Dr Sofronić-Milosavljević) I po ovom pitanju vlada jasan stav da vakcinacija neće ugroziti reproduktivni kapacitet mlade žene, tok trudnoće i neće ugroziti plod.
(E-zdravlje.rs) Zbog čega se vakcine ne preporučuju deci i bebama?
(Dr Sofronić-Milosavljević) Bebe i deca se vakcinišu protiv tzv. „dečijih bolesti“, a dosadašnje iskustvo vezano za COVID-19 je jasno pokazalo da i ukoliko dodje do infekcije, simptomi prolaze brzo i ne ostavljaju posledice.
Intervju vodila i tekst priredila: Dejana Barjaktarović
