Izveštaji Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u SAD otkrili su da je od prvih 13,8 miliona doza vakcine protiv COVID-19 virusa, koje su date u SAD, neželjene efekte prijavio je daleko veći broj žena od muškaraca. Razlog leži u činjenici da kod žena, naročito kod onih koji su u premenopauzi, nivoi estrogena pomažu u aktiviranju imunološkog odgovora na bolesti, a samim tim i na vakcine.
Sa druge strane, muškarci imaju veći nivo testosterona u organizmu, koji donekle usporava odgovor na ovakve reakcije.
Iako se svaka infektivna bolest razume uvek kao imuni odgovor, a ne kao greška, na primeru imunizacije muškaraca i žena treba istaći da žene imaju jači odgovor na vakcine, jer je reakcija njihovog tela brža i jača, pogotovo kada je reč o aktivaciji onoga što se vakcinom unosi u organizam.
Imunizacija u Srbiji ide dobrim putem, ali novi ozbiljni problemi su na pomolu
U Srbiji je do sada vakcinisano više od dva miliona ljudi, dok je revakcinisano više od 850.000 građana. Iako proces imunizacije ide, za sada, dobrim putem, 16. marta ipak su donešene nove mere u cilju suzbijanja daljeg širenja virusa, s obzirom na to da je stopa smrtnosti izuzetno velika. Razlog leži u činjenici mutacije virusa i sve većoj izloženosti britanskom soju virusa, koji se smatra najopasnijim. Podatak za brigu je i taj što je najveći procenat građana koji su prijavili da žele da prime vakcinu, već vakcinisan.
U skladu sa tim, anesteziolog dr Dejan Marković, načelnik Jedinice za intenzivno lečenje u Kovid bolnici u Batajnici, upozorio je da je situacija u ovom talasu, u kojem se sve više beleži broj novozaraženih od britanskog soja, ugrožena i mlađa populacija žena, značajno više nego što je to ranije bio slučaj.
– Ženski pol više je zastupljen poslednjih par meseci. Ranije smo imali 80% muškaraca, a sada je otprilike pola-pola – konstatovao je dr Marković.
Iako su reakcije na efekte nakon primanja neke od vakcina za COVID-19 između polova još uvek neispitane, kako u Srbiji, tako i u regionu, poslednjih dana u domaćim medijima sve više se pojavljuju, doduše neproverene, informacije da su žene mlađe od 55 godina u nešto većem riziku od primanja vakcine protiv COVID-19 virusa, naročito kada je reč Astra Zaneca cepivu, za koje se smatra da u retkim slučajevima izaziva zgrušavanja u krvnim sudovima u telu i trombove u venskim sinusima mozga.
„Veća korist od rizika“
Komentarišući zaključke Evropske agencije za lekove (EMA) o bezbednosti vakcine britansko-švedske kompanije Astra Zeneca, direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravlje Krunoslav Capak je istakao da je EMA bila vrlo precizna u zaključku da je reč o bezbednoj vakcini i da su dobrobiti vakcinisanja znatno veće od rizika koje vakcina donosi.
“Vezano za nuspojave kod mlađih žena, EMA naglašava da je i za žene od 20 do 55 godina takođe veća korist od rizika“, rekao je Capak i dodao, da se sada ipak razmatra hoće li se delimično menjati politika vakcinisanja, kada je reč o polovima.
Razmatra se i treća doza za najugroženije kategorije
Sa druge strane, kada govorimo o muškarcima, čije su reakcije slabije nakon primanja COVID-19 vakcine, situacija je nešto alaramantnija, s obzirom da su oni starije dobi u kritičnoj grupi.
Dr Marija Ignjatović, istraživač Instituta za primenu nukelarne energije (INEP), je tokom jednog intervjua istakla da, je nešto slabiji odgovor na vakcine u starijoj populaciji, posebno kod muškaraca.
„U tom kontekstu ima smisla da se razmatra da određeni deo populacije primi treću dozu. Naravno, važno je napomenuti da antitela nisu jedina mera imuniteta, ali ih je najlakše pratiti i svakako mogu ukazati na to kakav je nivo odgovora na vakcinu“, rekla je dr Ignjatović.
Međutim, to svakako ne bi trebalo da umanji nameru da se vakciniše što više građana bez obzira na pol, jer samo na taj način možemo stati daljem širenju epidemije, čime direktno utičemo na povećanje kolektivnog imuniteta i povratku starom životu, koji svi priželjkujemo.
Rezultati istraživanja: Zašto žene imaju izraženije reakcije?
Predsednik i izvršni direktor Teksaškog instituta za biomedicinska istraživanja u San Antoniju, dr Lari Šlesinger istakao je da kod žena postoji snažniji odgovor na mnoge vakcine, koji je u prošlosti proučavan na primerima žute groznice, gripa i drugih bolesti. Razlog zbog čega se to dešava, ogleda se u većem procentu estrogena kod žena, nego kod muškaraca.
„Estrogen podstiče telo da proizvode više T – ćelija, odnosno reaktorskih ćelija koje nas štite kada se da vakcina“, dodaje Šlesinger i ističe, da se brži i snažniji odgovor na ta antitela vidi pre kod žena nego kod muškaraca.
On dodaje i da je za žene vakcina protiv COVID-19 virusa „mač sa dve oštrice“, jer iako sa jedne strane postoji dokaz da su efekti po primanju cepiva izraženiji, sa druge strane one mnogo brže i snažnije dobijaju antitela, što je i namera na kraju krajeva.
Neželjeni efekti vakcine su prolazni i ma koliko se činili teškim uglavnom nestaju za 24 sata. Bolest izazvana virusom COVID-19 može prouzrokovati ozbiljne komplikacije, pa čak i smrt, dok vakcina predstavlja važno sredstvo za njenu prevenciju i stopiranje mogućih komplikacija.
Vakcine će pomoći društvu, bez obzira na pol, da se brže vrate „staroj“ normalnosti i zaborave ovaj epidemiološki scenario, koji traje više od godinu dana u čitavom svetu.
Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić
