Većina dokaza sa kojima se susrećemo u praksi, govori nam da je COVID-19 virus daleko manje opasniji po zdravlje dece i novorođenčadi, nego po zdravlje odraslih. Zašto je to tako, s ozbirom da su deca podložnija respiratornim oboljenjima naročito u kolektivu (vrtiću i školama) i kako da prepoznamo prve simptome ovog virusa kod njih, odgovorićemo u nastavku ovog teksta.
Studije potvrđuju umerenu infekciju kao najzastupljeniju
Rezultati istraživanja Kineskih i Američkih stručnjaka na temu „Deca i SARS – CoV – 2“, govore o tome koliko je rizik od teških bolesti manji kod dece, nego kod odraslih. U skladu sa tim, oni su analizirali 2752 dece pozitivne na COVID-19, od kojih je troje nažalost preminulo u Americi, iako u tim slučajevima virus nije uzet kao faktor smrtnosti. Sa druge strane, u Kini, više od 90% pozitivne dece na COVID-19, nije imalo rizične simptome, već samo blagu do umerenu infekciju.
Kod novorođenčadi češća potreba za hospitalizacijom
Slučajevi su u početku dijagnostikovani samo na osnovu kliničkih manifestacija i istorije izloženosti. Ako je u poslednje dve nedelje dete bilo direktno izloženo COVID-19 virusu, odnosno ako je bilo u kontaktu sa zaraženom osobom, zaključeno je da ima visok, srednji ili nizak rizik mogućeg oboljevanja – u zavisnosti od dužine boravka sa zaraženom osobom. Stepen ozbiljnosti zaraze COVID-19 virusom, definisana je na osnovu kliničkih karakteristika, laboratorijskih ispitivanja i rendgenskog snimanja grudnog koša, uključujući i asimptomatsku infekciju: blagu, umerenu, tešku i kritičnu sliku.
Rezultati do kojih su istraživači došli su ti, da je kod novorođenčadi bila veća potreba za hospitalizacijom, dok je starijoj deci, koja su imala neku istoriju bolesti, bilo potrebno lečenje u jedinicama intenzivne nege.
Kako prepoznati COVID-19 kod beba i dece
Poznavanje simptoma COVID-19 kod dece i beba može u znatnoj meri pomoći u ranoj dijagnozi i lečenju. Kao i kod drugih starosnih grupa, većina beba i dece može imati blage simptome, slične onima kod prehlade ili gripa, dok kod nekih, oni uopšte nisu zastupljeni. Međutim, neki od najčešćih su:
- Simptomi infekcije gornjih disajnih puteva, kao što su kašalj, upaljeno grlo, curenje nosa i kijanje
- Groznica
- Bolovi u mišićima – koji kod beba mogu uzrokovati često plakanje, problem sa spavanjem ili nagle promene raspoloženja
- Digestivni problem, poput mučnine, povraćanja, bolova u stomaku ili dijareje
- Gubitak osećaja mirisa, koji se kod odojčadi jako teško može izraziti, ali se najčešće manifestuje kao promene u ishrani
- Pojavom suvog kašlja i simptomima blage upale pluća
Bebe, kod kojih se pojave ozbiljniji simptomi, često se manifestuju nedelju dana od momenta zaražavanja i na to na sledeći način:
- Intenzivno otežano disanje, zbog kojeg dete može da dahće, odnosno da ima plitke uzdisaje i izdisaje
- Znaci da ne prima dovoljno kiseonika koje se ogledaju kroz pojavu plavih usni ili jezika, belih noktiju ili ubraznog rada srca
- Teškom insuficijencijom (otežan rad) organa
Ozbiljnost ovih simptoma može brzo napredovati, pa je neophodno pažljivo praćanje bebe i brzo reagovanje, kako roditelja, tako i medicinskog osoblja.
Momenat kada bi roditelji po hitnom postupku trebalo da odvedu svoje dete u dežurnu pedijatrsku službu je kada se klinička slika njihovog deteta koje je pozitivno na COVID-19 naglo pogorša i pojave se neki od sledećih simptoma:
- Znaci respiratornog poremećaja ili otežanog disanja
- Problemi sa organima, poput nepravilnog rada srca ili smanjenog mokrenja
- Osip
- Promene u svesti, poput stalnog spavanja ili znakova zbunjenosti
- Odbijanje hrane
- Letargično ponašanje
Dejstvo vakcine za COVID-19 kod dece i dalje neispitano
Iako je na našim prostorima od skoro dostupna vakcina protiv COVID-19 virusa, njeno delovanje na decu i bebe još uvek nije ispitano. Zato je veoma važno da roditelji ili dečiji staratelji smanje rizik od potencijalne zaraze, tako što će:
- Izbegavati izlazak sa bebom ili detetom u javnost
- Što je više moguće ograničiti posete
- Prati ruke bebi ili detetu, svaki put kada neko dođe u kontakt sa njima
- Prati ruke pre i posle jela
- Izbegavati pipanje paketa, pošte ili bilo koje druge javne površine za koju postoji rizik da je kontaminirana
- Redovno dezinfikovati površine i obuću
- Koristiti zaštitne maske i rukavice
- Održavati fizičku udaljenost, naročito u nabavkama
U slučaju da se beba ili dete razboli, važno je ne paničiti, već pratiti simptome i zakazati pregled kod pedijatra. Iako je COVID-19 potencijalno opasan za bebe i decu, većina se veoma brzo oporavlja bez ozbiljnih komplikacija.
Pročitajte aktuelni tekst Britanski soj Covid-19 najveći krivac za povećanje broja zaražene dece.
Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić
