Dobar i kvalitetan san je jedna od najvažnijih potreba neophodnih vašem organizmu i opštem zdravlju. Iako mnogi smatraju da im spavanje ili dremka pored uključenog televizora pomaže da se brže uspavaju, opsežna naučna istraživanja ističu da to nikako nije dobra ideja.
Spavanje sa upaljenim televizorom povećava vašu izloženost ultra ljubičastom svetlu, što izaziva povećanje rizika od gojaznosti, dijabetesa i drugih zdravstvenih tegoba.
Kako tehnologija utiče na naš san?
Postoje brojna istraživanja koja se bave uticajima tehnologije kojom smo okruženi i kao uređaji utiču na naš san, telesnu težinu, nivo stresa, ali i nivo opšteg zdravlja. Većine istraživanja, od kojih su brojna u toku, imaju gotovo isti opšti zaključak i savet – ako možete, izbegnite korišćenje aparata makar u momentima kada je za to predviđen odmor.
Kada spavamo sa upaljenim televizirom, kako nauka kaže, spavamo manje nego što mislimo, na taj način što onemogućavmo organizmu da se u potpunosti relaksira i tako odmori, a kao jedan od glavnih razloga za to nauka navodi nedovoljan nivo hormona melatonina, poznatog i kao „hormon tame“ – zaduženog za san, odnosno hormon koji reguliše uspavljivanje i omogućava čvršći san. Lučenje melatonina tokom godina se, inače, smanjuje i nakon 45. godine starosti može značajno da opada, te se dešava da starije osobe često imaju problem sa nesanicom.
Televizori i drugi uređaji koji emituju UV zračenje, mogu značajno smanjiti količinu melatonina koju ljudsko telo proizvodi. Na ovaj način ljudski mozak otežano prepoznaje kada je dan i kada je noć, odnosno vreme koje je predviđeno za san.
Gledanje uzbudljivih filomva i emisija koji drže pažnju pred spavanje dovodi do stimulacije mozga, koji ostaje aktivan i nakon što zaspite. Na ovaj način, onemogućava se dubok san, a verovatno je da može dovesti i do uznemirujućih snova. Ukoliko često imate košmare, onemogućavate vašem mozgu i organizmu da se opusti, čime automatski postajete nervozniji.
Upaljen televizor tokom spavanja može dovesti do učestalog buđenja, zbog različitih audio ili svetlosnih signala koji dopiru do mozga. Bez adekvatnog i potpunog sna, povećavamo šansu da doživimo različite zdravstvene probleme poput:
- Dobijanja visokog krvnog pritiska
- Oslabljenog imuniteta
- Neprekidnog umora koji dovodi do gubitka pamćenja
Kako upaljen televizor tokom sna utiče na gojaznost?
Grupa američkih naučnika, otkrila je 2019. godine da spavanje sa veštačkom svetlošću, onom koju proizvodi televizor, povećava rizik od gojaznosti, koji nije usko povezan sa manjkom sna.
Istraživanje je rađeno na uzroku od 43.722 žena starosti između 35 i 74 godine. Ono do čega su naučnici stigli, bili su zapanjujući podaci, jer su ispitanici, mahom žene, u proseku vremenom dobijale 5 i više kilograma viška, a kao direktnu posledicu spavanja sa uključenim televizorom.
Upaljen televizor tokom spavanja kod ispitanika doveo je do nepotpunog sna, češćeg buđenja i nemogućnosti ulaska u REM fazu vam pomaže poboljšanju mentalnih i fizičkih performansi organizma, a koja se inače smatra fazom najčvršćeg sna.
Umorne po buđenju, žene su bile izrazito nezadovoljne i mrzovoljne, imale su manjak snage i želje za bavljenje bilo kakvom fizičkom aktivnošću i bio im je pojačan apetit.
Ovo zapažanje, čini se da je prvi dokaz povezanosti između uticaja tehnologija na zdravlje ljudi, a konkretno na ovom primeru na zdravlje žena i njihovu gojaznost, koja dalje dovodi do povećanog holesterola i razvoja kardiovaskularnih problema, dijebetesa ili moždanog udara.
Koliko sna nam je potrebno da bismo bili odmorni i zdravi?
Američka pedijatrijska akademija daje čak nekoliko različitih smernica za dobar san, u skladu sa starosnim grupama:
- Bebe do 3. meseca – 17 sati sna
- Bebe do 11. meseca – do 16 sati sna
- Bebe do 2. godine – do 14 sati sna
- Deca do 5. godine – do 13 sati sna
- Deca do 12. godine – do 12 sati sna
- Adolescenti do 18. godine – od 8 do 10 sati sna
- Odrasli do 64 godine – od 7 do 9 sati sna
- Odrasli preko 65 godina – od 7 do 8 sati sna
Međutim, treba znati da su potrebe za snom individualne i mogu se razlikovati unutar navedenih starosnih grupa. Nekim ljudima će biti dovoljno osam sati sna da bi se osećali odmorno, dok će drugi, u istoj starosnoj grupi smatrati da je 10 sati sna zadovoljavajuće vreme za njihove potrebe.
Spavanje sa upaljenim televizorom može smanjiti količinu, ali i kvalitet sna koji je neophodan da bi nesmetano mogli da funkcionišemo u toku dana, ali može dovesti i do dugoročnih zdravstvenih efekata.
Dok spavamo naš mozak filtrira informacije i leči telo, odlučuje o tome šta je važno zadržati i šta se može eliminisati. Tokom spavanja stvara nove puteve koji nam pomažu da se već sutradan krećemo dalje.
Spavanje leči, popravlja naše krvne sudove i omogućava dobar rad srca. Ne zaboravite da kada ste naspavani, vi ste i zdravi.
Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić
