Šta snižava rizik od demencije? - E-zdravlje

Šta snižava rizik od demencije?

  • 03/08/2022
  • 0
rizik od demencije
Nedavno su istraživači istraživali efekte različitih oblika fizičke i mentalne aktivnosti na rizik od demencije. Otkrili su da aktivnosti uključujući česte vežbe, kućne poslove i svakodnevne posete porodici i prijateljima smanjuju rizik od demencije. (foto:Envato)

Istraživači su istraživali efekte različitih vrsta fizičke i mentalne aktivnosti na rizik od demencije. Otkrili su da aktivnosti uključujući česte vežbe, kućne poslove i svakodnevne posete porodici i prijateljima smanjuju verovatnoću razvoja demencije, bez obzira na genetski rizik.

U ovom članku možete da pročitate:

Koliki je rizik od demencije?

Preko 55 miliona ljudi živi sa demencijom širom sveta, a svake godine ima skoro 10 miliona novih slučajeva. Prethodne studije su identifikovale nekoliko potencijalnih faktora rizika za ovo stanje, uključujući:

Šta smanjuje rizik od demencije?

Sve veći broj dokaza takođe pokazuje da održavanje fizičke aktivnosti u srednjim godinama života i kasnije može pomoći u očuvanju kognitivnih kapaciteta i prevenciji demencije. Koje vrste i intenzitet fizičke aktivnosti čuvaju kognitivni kapacitet i najefikasnije sprečavaju demenciju, ostaje nepoznato.

Nedavno su istraživači istraživali efekte različitih oblika fizičke i mentalne aktivnosti na rizik od demencije. Otkrili su da aktivnosti uključujući česte vežbe, kućne poslove i svakodnevne posete porodici i prijateljima smanjuju rizik od demencije.

Aktivnosti koje smanjuju rizik od demencije

rizik od demencije
Istraživači su istraživali efekte različitih vrsta fizičke i mentalne aktivnosti na rizik od demencije. Otkrili su da aktivnosti uključujući česte vežbe, kućne poslove i svakodnevne posete porodici i prijateljima smanjuju verovatnoću razvoja demencije, bez obzira na genetski rizik. (foto:Envato)

Za studiju, istraživači su analizirali podatke o zdravstvenoj zaštiti od 501.376 učesnika u kohorti UK Biobank. Učesnici su bili u proseku stari 56,5 godina pri regrutovanju i praćeni su u proseku 10,7 godina.

Na početku studije, učesnici su popunili upitnike koji su ukazivali na njihovu fizičku aktivnost — kao što su aktivnosti vezane za kućne poslove i prevoz — i mentalnu aktivnost, uključujući upotrebu elektronskih uređaja, društveni kontakt i pohađanje časova obrazovanja odraslih. Istraživači su takođe ispitali genetske faktore rizika učesnika za razvoj demencije uz njihovu porodičnu istoriju stanja.

Tokom perioda praćenja, 5.185 učesnika razvilo je demenciju. Od njih, istraživači su izvestili da su oni koji će najverovatnije razviti demenciju obično stariji, muškarci, imaju istoriju hipertenzije ili hiperlipidemije, i da imaju niži socioekonomski status i viši indeks telesne mase (BMI). Nakon analize podataka, istraživači su otkrili da je češće bavljenje fizičkom i mentalnom aktivnošću povezano sa nižim stopama demencije.

Oni koji su se najviše bavili čestim vežbanjem, kućnim poslovima i svakodnevnim posetama prijatelja i porodice imali su 35%, 21% i 15% manji rizik od demencije u poređenju sa onima koji su najmanje angažovani u ovim aktivnostima. Istraživači su dalje otkrili da fizička i mentalna aktivnost štite od demencije među svim učesnicima – bez obzira na njihov genetski rizik ili porodičnu istoriju bolesti.

Takođe su otkrili da poseta pabu ili društvenom klubu i gledanje televizije stvara veći rizik od demencije.

Osnovni mehanizmi

Istraživači su primetili da iako osnovni mehanizmi koji povezuju fizičku aktivnost i smanjeni rizik od demencije ostaju nepoznati, postoji nekoliko mogućih objašnjenja. Napisali su da redovne aerobne vežbe mogu poboljšati cerebralni protok krvi, smanjujući na taj način smanjenje kognitivnih sposobnosti povezanih sa starenjem, i da vežba ima antioksidativne efekte, što može odložiti oksidativno oštećenje u mozgu.

Dodali su da vežba može uticati na druge promenljive faktore za kognitivne funkcije, uključujući:

  • Gojaznost
  • Visok pritisak
  • Insulinska rezistencija
  • Depresija
  • Kardiovaskularni fitnes

Šta kaže struka?

Na pitanje kako fizičke i mentalne aktivnosti, uključujući učenje, vežbanje i druženje, mogu da smanje rizik od demencije, prof. Džil Livingston, profesor psihijatrije starijih ljudi na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekla je za Medical News Today da mogu povećati kognitivnu rezervu – moždanu otpornost na strukturna oštećenja usled procesa kao što je starenje.

Na isto pitanje, dr Dorina Kadar, viši predavač kognitivne epidemiologije i demencije na Univerzitetu u Saseksu, koja nije uključena u studiju, rekla je:

Novi dokazi pokazuju da možete uzgajati nove moždane ćelije – gradivne blokove naših veština razmišljanja – do kasnije u životu. Zaista je važno redovno hraniti mozak novim informacijama i čuvati te informacije o novom sadržaju u našem mozgu. To može biti jednostavnim čitanjem knjige, časopisa ili slušanjem podcasta.“

Na ovaj način dodajemo slojeve znanja i emocija. Dakle, kada govorimo o ‘iskoristite ili izgubite’, sada znamo da se ove ćelije mogu razraditi i držati zauzetim, bez obzira da li ste u 40-im, 60-im, 70-im ili starijima„, dodala je ona.

Nastavila je da primećuje da su socijalna interakcija, osećaj pripadnosti grupi i druženje sa prijateljima sa zajedničkim interesima ključni za psihološko blagostanje i mentalnu otpornost.

Postoje dokazi koji pokazuju da nedostatak društvenih veza može oštetiti zdravlje osobe koliko i pušenje 15 cigareta dnevno. Socijalna izolacija i usamljenost predstavljaju jedan od najznačajnijih zdravstvenih i socijalnih izazova 21. veka, povećavajući rizik od smrti za skoro 30 odsto“, rekla je dr Kadar.

Pola miliona starijih ljudi u [Ujedinjenom Kraljevstvu] ne vidi i ne razgovara ni sa kim duže od šest dana u nedelji. To ima ogromne posledice na mentalno zdravlje pojedinca i rizik od demencije“, objasnila je ona.

Istraživači su zaključili da česte mentalne i fizičke aktivnosti mogu biti efikasne intervencije za prevenciju demencije. Na pitanje o ograničenjima studije, dr Livingston je primetila da iako UK Biobank ima „odlične, detaljne podatke“, oni nesrazmerno potiču od visokog prihoda i zdrave populacije sa nekoliko manjinskih grupa, pa stoga možda nije u potpunosti reprezentativna.

Ona je dalje primetila da je kohorta takođe bila relativno mlada, s obzirom da je prosečna starost za razvoj demencije oko 80 godina. Dr Kadar je dodala da studija nije precizno dijagnostikovala podtipove demencije i da su mentalne aktivnosti mogle biti detaljnije istražene.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.