U potrazi za dobrim zdravljem, da li odgovor leži ne samo u tome šta jedemo, već kada i koliko često jedemo?
Ovaj tekst nastoji da istraži nova naučna istraživanja koja sugerišu da bi manji, pravovremeni obroci mogli biti revolucionarni pristup prevenciji gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Istražujemo šta znači vremenski ograničeno obrokovanje, potom veza između frekvencije obroka i gojaznosti, kako moderne navike u ishrani utiču na naš biološki sat. Analiziramo i ulogu mikrobioma creva u metaboličkom zdravlju, važnosti kvaliteta doručka, i potencijalne zamke ekstremnog posta. Prilagođavanje ishrane personalnim potrebama je ključno, jer kada je u pitanju ishrana, jedna veličina ne odgovara svima.
U ovom tekstu možete pročitati:
Rastući trend intermitentnog posta
Intermitentni post postao je popularan trend među poštovaocima zdravlja i zdravih stilova života, a posebno među poznatim ličnostima. Ova praksa, koja uključuje naizmenične periode uzimanja hrane i posta, hvaljena je zbog potencijalnih zdravstvenih benefita. Međutim, skeptici su postavili pitanje ideje preskakanja obroka. Novo istraživanje Univerziteta u Džordžiji sugeriše da ovaj trend možda nije daleko od istine.
Više o ovom načinu ishrane pogledajte u videu ispod
Nauka iza vremenski ograničene ishrane
Vremenski ograničena ishrana je specifična vrsta intermitentnog posta koja uključuje redovne, ali manje obroke, izbacivanje kasnih noćnih grickalica i apstinencija od hrane 12 do 14 sati, najčešće noću. Dobra strana ovog pristupa ishrani može smanjiti šanse za razvoj dijabetesa tipa 2 i poboljšati opšte zdravlje, pokazuju istraživanja.
Veza između frekvencije obroka i gojaznosti
Nakon sveobuhvatnog pregleda objavljenih, recenziranih studija, istraživači su pronašli vezu između broja obroka i gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
„Ono što smo decenijama učili je da treba da jedemo tri obroka dnevno plus grickalice između,“ kaže Krzysztof Czaja, vanredni profesor biomedicinskih nauka na Veterinarskom fakultetu Univerziteta u Džordžiji, uz konstataciju: „Nažalost, ovo se čini kao jedan od uzroka gojaznosti.“
Kako manje obroka može poboljšati insulinsku rezistenciju
Tradicionalni način ishrane od tri obroka i grickalica sprečava pad insulina tokom dana. Sa količinom kalorija i šećera koje ljudi u proseku konzumiraju, to može preopteretiti insulinske receptore tela, što dovodi do insulinske rezistencije i često dijabetesa tipa 2. „Zato je tako teško izgubiti telesnu masnoću. Ne dajemo našem telu šansu da je koristi. Manje obroka dnevno će omogućiti da se ove masne naslage koriste kao izvor energije umesto šećera koji neprestano konzumiramo“, kaže profesor Czaja.
Uticaj modernih navika u ishrani na naš biološki sat
Moderne navike u ishrani narušavaju biološki sat našeg tela. Vremenski ograničeno jedenje omogućava telu da se opusti i smanji nivoe insulina i glukoze, što zauzvrat može poboljšati insulinsku rezistenciju, zdravlje mozga i glikemijsku kontrolu. Takođe može smanjiti unos za oko 550 kalorija dnevno bez stresa od brojanja istih.
Uloga mikrobioma creva u metaboličkom zdravlju
Narušavanje ritma i vremena koji odvajamo za san i rasporeda obroka može promeniti i tip i količinu bakterija i drugih mikroorganizama u probavnom traktu. Međutim, post može pozitivno izmeniti mikrobiom creva, potencijalno otklanjajući upalu i razne metaboličke poremećaje.
Važnost kvaliteta doručka i zamke ekstremnog posta
Nije svaki doručak isti. Izbor zdravih masti i proteina, poput jaja, i izbegavanje doručka sa puno šećera i peciva može pomoći u borbi protiv gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
Iako se čini da vremenski ograničeno jedenje poboljšava zdravlje, istraživači su otkrili da druge vrste ograničene ishrane, poput posta danima bez kraja, izgleda da pružaju malo ili nedovoljno benefita.
Prekid sa tradicionalnim obrascima ishrane nema alternativu
Iz pregledane literature jasno je da su manje obroke visokokvalitetne hrane dobar vodič za osobe koje su u riziku od razvoja dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.
„Takođe, definitivno izbegavajte kasne noćne obroke. Naše ponoćne grickalice podižu insulin, pa umesto da pređemo u stanje odmora dok spavamo, naš GI radi na varenju. Zato se ujutro budimo umorni, jer ne dobijamo dovoljno odmora tokom spavanja“, upozorava profesor Czaja.
Ovo istraživanje sugeriše da promena naših tradicionalnih obrazaca ishrane može biti ključ za borbu protiv gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Važno je uzeti u obzir ove nalaze i njihove implikacije za naš izbor dijete. Moderni pristup: tri obroka plus grickalice, bio je popularan decenijama unazad, i sa tim je sada teško prekinuti. Ali, kako više učimo o svom telu i kako ono obrađuje hranu, više je nego jasno je da možda pravi trenutak da preispitamo naš način ishrane.
Autor: Nebojša Janković
