Svaka COVID-19 vakcina izaziva drugačije reakcije, zašto je to tako?

Svaka COVID-19 vakcina izaziva drugačije reakcije, zašto je to tako?

  • 09/04/2021
  • 0
Covid-19-vakcina-izaziva-drugačije-reakcije
Foto: Pixabay.com

U Srbiji je do sada dato 2.836.012 doza vakcina protiv virusa Covid-19, a obe doze primilo je 1.158.744 građana, pokazuju najnoviji podaci Vlade Srbije.

Trenutno su građanima na raspolaganju Pfizer-BioNTech, Sputnik V, Sinopharm i AstraZeneca vakcina. Svaka od navedenih vakcina izaziva drugačije reakcije, sudeći po izveštajima kod vakcinisanih, što je u stvari imuni odgovor, kako objašnjava struka, i pokazatelj da naš organizam stvara dragocena antitela kojim će nas, u narednim mesecima, nadamo se, uspešno odbraniti od Covid-19 virusa.

Stoga je tekst u nastavku namenjen onima koji žele da dobiju više informacija o vakcinama ili da razumeju razlike među vakcinama i više saznaju o potencijalnim neželjenim reakcijama.

Do 5. aprila je u Srbiji prijavljeno ukupno 736 potvrđenih slučajeva neželjenih reakcija nakon vakcinacije protiv Covid-19, kaže se u poslednjem izveštaju Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).

Da li COVID-19 vakcina izaziva drugačije reakcije ?

Sve što za sada znamo o neželjenim reakcijama na Pfizer-BioNTech vakcine

Pfizer-BioNTech i Moderna su vakcine bazirane na dve doze mRNA, a pacijenti nakon primljene druge doze prijavljivali su brojne reakcije. Prema navodima Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) neželjene reakcije zabeležene u kliničkim studijama nakon primene Pfizer-BioNTech COVID-19 vakcine uključivale su bol na mestu injekcije, zamor, glavobolju, bol u mišićima, jezu, bol u zglobovima, povišenu telesnu temperaturu, otok na mestu injekcije, crvenilo na mestu injekcije, mučninu, malaksalost i limfadenopatiju. Do 5. aprila reakcije na ovu vakcinu prijavilo je 227 vakcinisanih građana

Baveći se uticajima Pfizer-BioNTech vakcine na trudnice, prema navodima Američkog društva za reproduktivnu medicinu i Društva za materinsko-fetusnu medicinu, iako plodnost nije posebno proučavana u kliničkim ispitivanjima, nakon primanja ovih vakcina protiv COVID19 nije zabeležen gubitak plodnosti. Iako je prema njihovim pretpostavkama, verovatnoća gubitka plodnosti kod trudnica koje su primile ovu vakcinu, naučno, gotovo malo verovatna, kako su naveli, iz kompanije Pfizer-BioNTech stigao je ekspresni odgovor da su njihovi stručnjaci započeli klinička ispitivanja vakcine protiv COVID19 na 4000 zdravih trudnica, kako bi do kraja istražili efikasnost i sigurnost učesnica istraživanja i njihovih beba.

AstraZeneca vakcina – Korist veća od rizika (EMA)!

AstraZeneca vakcina proteklih dana bila je gotovo tema broj jedan u medijima širom sveta, zbog krvnih ugrušaka koji su se pojavljivali kod pacijenata. Od 5 miliona ljudi koji su do sada primili ovu vakcinu, zabeleženo je 30 slučajeva pojave krvnih ugrušaka, dok je jedan slučaj iz Danske bio nažalost i fatalan. Iz tih razloga, Danska, Norveška, Nemačka i Francuska, zaustavile su distribuciju ove vakcine kao preventivni odgovor na ove negativne navode.

Zbog sumnje da su određeni slučajevi pojave tromboze i smrtnih ishoda možda povezani sa davanjem vakcine AstraZeneca, čak je i Evropska agencija za lekove (EMA) proveravala bezbednost te vakcine, a prema rečima Pavla Zelića, portparola ALIMS-a, isto je uradila i naša Agencija za lekove i medicinska sredstva.

Prema Zelićevim rečima sve neželjene reakcije na AstraZeneca vakcinu su bile očekivano uobičajeno blage, a tako je bilo uglavnom i za sve ostale vakcine. To su bol na mestu primene, otok, malaksalost, povišena temperatura. Ništa što je za brigu, kak je konstatovao.

Do 5. aprila neželjene reakcije na ovu vakcinu prijavilo je 109 građana Srbije, kazao je Zelić.

Zelićeve tvrdnje potvrdio je ALIMS saopštenjem još 17. marta u kojem se navodi, da na temu primene vakcine protiv COVID-19 koju je razvila kompanija AstraZeneca, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije obaveštava javnost da prema podacima kojima ovo nacionalno regulatorno telo raspolaže, nema razloga da se prekida ili na bilo koji način ograničava primena te vakcine u Republici Srbiji. Naglašeno je, takođe, da nijedan slučaj embolijskih i trombotičkih neželjenih događaja nije prijavljen Agenciji do sada na AstraZeneca (COVISHIELD) vakcinu protiv COVID-19 na teritoriji Republike Srbije.

I Evropska agencija za lekove je već 18. marta 2021. godine zaključila da ova vakcina ne povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka, pozivajući se na podatak da je stopa incidencije krvnih ugrušaka kod ljudi koji su imali vakcinu niža od one u opštoj populaciji. Iako brojni Insituti i agencije za regulaciju lekova širom sveta i dalje pažljivo ispituju podatke, da bi se još jednom potvrdilo da nema uzročnih veza, Evropska agencija za lekove (EMA) je svoj konačni sud dala 7. aprila konstatujući da je korist od AstraZeneca vakcine daleko veća od rizika.

Pročitajte i tekst Ko sve može da primi vakcinu za COVID-19  i Zašto žene imaju izraženije reakcije na COVID-19 vakcine

Sinopharm – Razmatra se uvođenje i treće doze ove vakcine!

Sinopharm, kod nas daleko poznatija kao kineska vakcina, razvijena je u Pekingu, daje se u dve doze, a pravljenja je tradicionalnom metodologijom. Neželjeni efekti koje su pacijenti imali, uglavnom su bili uobičajeni efekti nakon imunizacije i ni jedan nije bio ozbiljan. Iako dominantna vakcina u Srbiji, potrebno je najduže vreme nakon revakcine kako bi organizam stekao antitela.

Do 5. aprila je, prema izveštajima ALIMS-a, 263 vakcinisanih u Srbiji prijavilo neželjene reakcije posle primanja ove vakcine.

Koliko u Srbiji veruju ovoj vakcini, u prilog govori i činjenica da je najavljena izgradnja lokalne fabrike za proizvodnju Sinopharma, koja bi trebalo da počne sa radom već 15. oktobra, kako je najavljeno.

Međutim, u danima iza nas sve su češći komentari predstavnika struke o ideji čak i treće doze ove vakcine, što se objašnjava pojavom novih sojeva virusa Covid-19, ali i izveštajima da se posle druge doze kineske vakcine kod nekih vakcinisanih nisu stvorila antitela. Na ovu temu je svoj komentar izneo i Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije.

„Posebno obraćamo pažnju kod pacijenata 70 (godina) plus i to muškog pola tako da ćemo konačnu odluku doneti posle opsežnog istraživanja – da li će to biti treća doza, da li će uopšte imati potrebe za trećom dozom ili će to biti neka druga vakcina kod osoba koje nisu pokazale zavidan nivo antitela“, objasnio je Đerlek.

On je naveo da se čeka odluka struke koja će na kraju izaći sa svojim mišljenjem šta raditi, ne samo za Sinofarm.

„U ovom trenutku mogu sa sigurnošću da kažem, od 1.412.000 ljudi koji su primili prvu dozu i milion revakcinisanih, da je ogroman broj odlično odreagovao i da ima ljudi koje smo mi ispitivali sa zadovoljavajućim brojem antitela“, rekao je Đerlek.

Sputnik V – Uspešna čak 91.6%

SputnikV, ruska vakcina, prva odobrena COVID19 vakcina u Srbiji, je vektorska vakcina koja je proizvedena na bazi adenovirusa. Preliminarna analiza treće faze studije u kojoj je učestvovalo 19.866 ispitanika pokazuje da je efikasnost ovom vakcinom od strane Istraživačkog centra za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja, nakon druge doze vakcine, dostiglo neverovatnih 91,6 procenata. Ovi rezultati su objavljeni 2. februara u stručnom časopisu The Lancet.

Prema navodima struke česta neželjena dejstva koja može proizvesti ova vakcina su kratkotrajne opšte tegobe (kratkotrajni sindrom sličan gripu, koji karakterišu drhtavica, groznica, bol u mišićima i zglobovima, slabost, opšta malaksalost, glavobolja) i lokalne tegobe (bol, crvenilo i otok na mestu uboda), a ređe neželjene reakcije su mučnina, bol u želucu, smanjeni apetit i ponekad povećanje regionalnih limfnih čvorova, alergijske reakcije, kratkotrajni porast nivoa transaminaza jetre, kreatinina i kreatin fosfokinaze u krvnom serumu. Broj prijavljenih neželjenih reakcija na Sputnik V vakcinu do 5. aprila je bio 137, ali kao i kod svih drugih prijava kod ostalih vakcina nijedan slučaj nije zahtevao hospitalizaciju, niti da je reč o nekim ozbiljnim zdravstvenim stanjima.

Najbolja vakcina – Ona koju primite!

U svakom slučaju, ne preostaje nam ništa drugo nego da verujemo u nauku, koja tvrdi da je dostizanje kolektivnog imuniteta jedini način da se pandemija izazvana Covid-19 virusom okonča ili bar obuzda.

„Kolektivni imunitet može da se razvije zaražavanjem ili vakcinacijom, i podrazumeva da 70-85% populacije razvije imunitet. Kako je teža klinička slika prisutna kod 20% zaraženih virusom, ukoliko ostavimo da se populacija prirodno prokuži imali bismo ozbiljne posledice. U trci sa novim sojevima, vakcinacija je ključna. Da bi se izbeglo nastajanje sojeva koji prevazilaze postvakcinalni imunitet, obuhvat vakcinacijom mora da bude veliki i brz. Jedinstvena situacija je da Srbija ima na raspolaganju čak četiri vakcine, i to u dovoljnoj meri, za sada. Međutim, za uspeh nisu dovoljne vakcine već vakcinacija, zato je edukacija i promocija vakcinacije najbitniji aspekt. Najveći broj ljudi je rezervisan i nedovoljno informisan o vakcinama da bi se odlučio na vakcinaciju i znao koju vakcinu da izabere”, savetuju lekari Udruženja “Ujedinjeni protiv kovida”.

Primanje vakcine je definitivno korak bliže starom načinu života i da bismo što pre mogli da se vratimo tim našim dobrim navikama i zagrlimo bez straha sve one koje najviše volimo, neophodno je da steknemo kolektivni imunitet.

Prijavljivanje za vakcinaciju moguće je telefonom preko call centra na broj 0800 222 334, svakim danom od 8h do 20h, kao i na sajtu e-uprave, gde možete popuniti jednostavan upitnik i prijaviti se za željenu vakcinu.

Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *