Multipla skleroza je hronično oboljenje centralnog nervnog sistema koja se karakteriše procesom demijelinizacije kičmene moždine i mozga. Nastanak multiple skleroze rezultira problemima različitog stepena, od blage ukočenosti i otežanog hodanja do oslepljenja.
Šta je multipla skleroza?
To je trajno stanje koje prouzrokuje nervne poremećaje i smatra se da je autoimuna bolest. Procenjuje se da trenutno na svetskom nivou ima više od dva miliona slučajeva.
Multipla skleroza spada pod demijelinizirajuće bolesti kod kojih je mijelinski omotač neurona oštećen. Proces demijenilizacije podrazumeva gobitak bele supstance, mijelina koja je sastavni deo nervnog tkiva.
Simptomi multipla skleroze
Postoji širok raspon simptoma ove bolesti. Takođe, mogu da pogode bilo koji deo tela. Najkarakterističniji su:
- Utrnulost i peckanje
- Problemi sa vidom
- Mišićni spazam i slabost
- Umor
- Depresija
- Bol
- Problemi sa pokretima
- Problemi pri govoru i gutanju
Simptomi se javljaju i nestaju na nepredvidiv način. Dok kod jednih dalji razvoj bolesti ne utiče znatno na njihov način života, kod drugih se javljaju različiti simptomi koji mogu ugroziti njihove fizičke i mentalne sposobnosti, nezavisnost ili život.
Tok bolesti je vrlo nepredvidiv i satavljen je od faza smirivanja (bez prisustva simptoma) i faza pogoršanja bolesti. Ipak postoji još nejasnoća u vezi ove bolesti, a neke ćemo pokušati da otklonimo u ovom tekstu.
Svakome su na kraju potrebna invalidska kolica
Tvrdnja koja je duboko pogrešna i koja je osporena statističkim argumentima. Kod samo 20% ljudi posle 15 godina od dijagnoze multipla skleroze bila su potrebna invalidska kolica ili neka druga pomagala.
Dakle, šta više ne da nisu svakome potrebna invalidska kolica, već većina obolelih može da hoda bez pomagala. I ne samo to, već mnogi od njih idu na posao i to dugo pošto im je dijagnostikovana multipla skleroza.
Naravno, potrebno je prilagoditi se novom stanju, ali sa prvom dijagnozom ne prestaje normalan život.
Multipla skleroza javlja se samo kod starijih ljudi
Široko rasprostranjena, a netačna tvrdnja. Čak se prvi simptomi javljaju većinom kod osoba u dobi između 20 i 40 godina.
Bolest može da se pojavi bilo kada, ali relativno retko napreduje posle 50 godina starosti.
Oboleli od multipla skleroze ne bi smeli da vežbaju
Potpuno suprotno. Redovno vežbanje može da pomogne u smanjenju efekta simptoma. Ljudi obično ne vežbaju jer se plaše da simptomi mogu da se pogoršaju, što nije tačno.
Naravno, treba da se napravi program vežbi prema individualnim potrebama koji bi se nadgledao. Ali bez sumnje fizička aktivnost jedan je od najsigurnijih metoda rehabilitacije.
Ako su mi simptomi slabi, ne trebaju mi lekovi
Eminentni eksperti preporučuju da i pored slabih simptoma, lekove obavezno treba uzimati. U ranoj fazi simptomi možda neće stvarati velike komplikacije, ali pravovremeni tretman svakako će odložiti napredovanje u budućnosti.
Kao dokaz ovoj tvrdnji postoji studija iz 2016. Kao zaključak je navedeno da je što raniji tretman u tesnoj povezanosti sa boljom kliničkom slikom.
Multipla skleroza je nasledna
Iako postoji genetska komponenta multipla skleroza se ne prenosi direktno sa roditelja na dete. Studija je pokazala da u slučaju blizanaca, ako jedan dobije multipla sklerozu, šanse da je dobije drugi su od 20 do 40%, a faktor rizika svega 3-5%.
Otkriveno je da samo jedno na 67 dece čiji jedan roditelj ima multipla sklerozu i samo dobije. Sa te strane može da se razbije tvrdnja da oni koji imaju ovu bolest ne bi smeli da zatrudne, jer nema prevelike opasnosti da će i dete oboleti od iste bolesti. Takođe, dokazano je da multipla skleroza ne povećava druge rizike za samu trudnoću.
Multipla skleroza uvek je fatalna
Iako je multipla skleroza trajno stanje, od nje se ne umire, već se sa njom umire. Jedna studija je pokazala da ona smanjuje životni vek za oko sedam godina.
Studija je pokazala i da vremenom postepeno raste životni vek obolelih. Naravno, to ima logike s obzirom na to koliko je lečenje uznapredovalo.
