Jedna novija studija došla je do zaključka da izvesna promena u ishrani može produžiti životni vek. Ubacivanje mahunarki i integralnih žitarica može da produži život i za 10 godina.
U ovom članku možete da pročitate:
- Šta donosi promena ishrane?
- Optimalna ili izvodljiva ishrana?
- Promena ishrane za duži životni vek
- Buduća istraživanja
Šta donosi promena u ishrani?
Nova studija — koja dolazi sa besplatnim, interaktivnim onlajn kalkulatorom Food4HealthiLife — olakšava procenu blagotvornog efekta bilo koje grupe hrane na dugovečnost osobe. Istraživanje je koristilo sveobuhvatne globalne podatke iz studije Global Burden of Diseases.
Uzimajući u obzir starost osobe i udeo različitih grupa hrane koju konzumiraju, kalkulator modelira korist od očekivanog životnog veka koju može postići. Faktori koji utiču na nečiji životni vek prevazilaze njihovu ishranu, a kalkulator predviđa samo potencijalni efekat promena u ishrani.
„Dosadašnja istraživanja su pokazala zdravstvene prednosti povezane sa odvojenom grupom hrane ili specifičnim obrascima ishrane, ali su dale ograničene informacije o uticaju drugih promena u ishrani na zdravlje. Naša metodologija modeliranja je premostila ovaj jaz„, rekao je glavni autor studije, prof. Lars Tore Fadnes sa Univerziteta u Bergenu u Norveškoj.
Naučnici zaključuju da bi kontinuirano prebacivanje sa tipične zapadnjačke ishrane na optimalnu ishranu od 20. godine starosti moglo da produži očekivani životni vek za oko 10,7 godina za žene i čak 13 godina za muškarce.
Optimalna ili izvodljiva ishrana?
Studija i kalkulator predstavljaju i „optimalnu ishranu“ i „izvodljivu ishranu“.
„Pošto bi mnogima bilo teško da se pridržavaju optimalizacije ishrane koja bi mogla da zahteva veće promene, mi smo takođe predstavili izvodljiv pristup ishrani koji je bliži tipičnoj ishrani, a takođe je povezan sa značajnim prednostima„, rekao je prof. Lars Tore Fadnes za Medical News Today.
Dr Marialaura Bonaćo iz IRCCS Istituto Neurologico Mediterraneo Neuromed u Italiji, koja nije bila uključena u studiju istakla je: „Zapravo, ova razlika danas ima smisla. Krajnji cilj je napredak, a ne savršenstvo.“
Dijetetičar Klivlendske klinike Kristin Kirkpatrik, koja takođe nije bila uključena u studiju, slaže se sa ovom opservacijom.
„Neko ko je proveo veći deo svog života konzumirajući tipičnu američku ishranu možda će morati da zauzme više pristup sitnih koraka promena ishrane. Za pojedince koji su pokušavali da izvrše promene za početak, prelazak na optimalnije promene [je] često lakši.“
Što mlađa osoba počne da jede za dugovečnost, to je veće predviđeno povećanje životnog veka. Međutim, starije osobe i dalje mogu produžiti svoj život – čak i u manjoj meri – promenom navika u ishrani.
Autori pišu: „Promena sa tipične ishrane na optimizovanu ishranu u dobi od 60 godina povećala bi [očekivano trajanje života] za osam godina za žene i skoro devet godina za muškarce, a 80-godišnjaci bi dobili tri i po godine.”
Kirkpatrik je predložila nekoliko koraka u prelasku na zdraviju ishranu. Prvo, savetovala je da se fokusirate na neprerađenu hranu koja dolazi iz prirode 85% vremena. „Sledeće bih predložila da počnete da prebacujete životinjske proteine na biljke, kao što je pljeskavica od slanutka preko čizburgera. Možete ići i sa masnijom divljom ribom, kao što je losos.“
Konačno, Kirkpatrik je preporučila prelazak na nezasićena ulja, kao što je ekstra devičansko maslinovo ulje.
Promena u ishrani za duži životni vek
„Jedenje više mahunarki, celih žitarica i orašastih plodova i jedenje manje crvenog mesa i prerađenog mesa su procenjeni kao najefikasnija promena ishrane da se produži životni vek za osobe sa tipičnom ishranom“, rekao je prof. Lars Tore Fadnes.
Dr Marialaura Bonaćo je primetila: „Ovo su uglavnom potvrdni rezultati i usklađeni su sa velikom većinom smernica o ishrani zasnovanih na hrani i obrazovnih programa širom sveta.“
Jedan aspekt preporuka studije koji bi neke mogao iznenaditi je promocija mahunarki i celih žitarica u odnosu na voće i povrće za produženje dugovečnosti. Prof. Fadnes je to obrazložio na sledeći način:
„Može izgledati pomalo iznenađujuće da je korist od daljeg povećanja voća i povrća verovatno niža od koristi od optimizacije mahunarki i celih žitarica, ali to je zbog toga što je većina ljudi već ‘ubrala’ neke od koristi od voća i povrće tako što ćete već konzumirati više ovoga u poređenju sa, na primer, mahunarkama i celim žitaricama.“
Prethodna istraživanja takođe jasno pokazuju da je korist od zdravih navika u ishrani veća ako osoba vodi fizički aktivan život.
„Vredi napomenuti“, rekla je dr Bonaćo, „da kada govorimo o mediteranskoj ishrani, koja je jedan od najzdravijih modela ishrane na svetu, uvek treba da uzmemo u obzir da ovo nije samo lista za kupovinu namirnica. Umesto toga, ona odražava integrisani način života — dijeta potiče od grčke reči diaita, što znači „način života“. To očigledno uključuje redovne fizičke vežbe, ali i druge vrste „vežbi“, kao što su mentalne, kulturne, duhovne, koje mogu imati povoljan uticaj na dugovečnost.”
Buduća istraživanja
Dr Marialaura Bonaćo bi želela da buduća istraživanja malo dublje kopaju o ulozi prerađene hrane u zdravlju i dugovečnosti:
„Sve veći broj dokaza poslednjih godina podržava ideju da je veliki udeo ultra-prerađene hrane u ishrani […] verovatno opasan po zdravlje. […] Dakle, poenta je: da li je ova zapadnjačka dijeta štetna za zdravlje zbog svog niskog nutritivnog profila, ili ima neke veze sa njegovom masivnom industrijskom preradom? Smatram da ovo pitanje potencijalno može otkriti neočekivane rezultate koji mogu dovesti do radikalne promene paradigme ishrane.“
Ona se takođe nada da će buduća istraživanja sa temom promena ishrane istražiti još jedno pitanje.
„Vredelo bi analizirati kako faktori rizika koji se mogu menjati doprinose povećanju očekivanog životnog veka bez bolesti, što bi se moglo nazvati očekivanim trajanjem zdravog života, a ne očekivanim životnim vekom. Da li su dodatne godine života […] provedene u dobrom ili lošem zdravlju je ključno pitanje“, zaključila je ona.
