Najnovija studija pokazala je, na tragu činjenice da masti proizvode insulin, da bi mogle masti pankreasa da štite od dijabetesa. Ovo otkriće moglo bi da objasni kako povremeni post može pomoći u prevenciji i lečenju dijabetesa tipa 2.
Da li masti pankreasa štite od dijabetesa?
Skladištenje i mobilizacija masti
Da li masti pankreasa štite od dijabetesa?
Insulin je hormon koji proizvodi pankreas da reguliše količinu šećera koji cirkuliše u krvi. Kod dijabetesa, ovaj regulatorni mehanizam počinje da se ruši ili kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada tkiva tela postanu otporna na efekte hormona.
Vremenom, nekontrolisani visok nivo šećera u krvi kao rezultat dijabetesa može dovesti do slepila, otkazivanja bubrega, moždanog udara i amputacije donjih ekstremiteta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u 2019. godini dijabetes je izazvao milion i po smrtnih slučajeva širom sveta.
Više od 95% ljudi sa dijabetesom ima dijabetes tipa 2, koji je u velikoj meri rezultat fizičke neaktivnosti i viška telesne težine. Naučnici su postigli konsenzus da visoki nivoi šećera u krvi oštećuju beta ćelije u pankreasu – ćelije koje proizvode insulin – ali je uloga koju imaju masti kontroverznija.
Nalazi iz nove laboratorijske studije Medicinskog centra Univerziteta u Ženevi sugerišu da mogu zalihe masti pankreasa da štite od dijabetersa, tako što pomažu u održavanju lučenja insulina.
Ovo istraživanje može pružiti moguće objašnjenje za prednosti vežbanja i povremenog posta kao strategije za prevenciju i lečenje dijabetesa tipa 2. Studija pokazuje da ciklus skladištenja masti u ćelijama pankreasa nakon obroka, praćen razgradnjom masti u satima pre sledećeg obroka, može pomoći u održavanju proizvodnje insulina.
Skladištenje i mobilizacija masti
Naučnici su izlagali beta ćelije ljudi i pacova periodima viška šećera, sa ili bez visokog nivoa masti. Kao što se i očekivalo, tokom vremena, visoki nivoi šećera su smanjili sposobnost ćelija da luče insulin, u poređenju sa normalnim nivoima šećera.
Međutim, čini se da obilna količina masti štiti lučenje insulina beta ćelija od efekata visokog nivoa šećera. To bi moglo da ide u prilog tezi da masti pankreasa štite od dijabetesa.
„Kada su ćelije izložene i prevelikim količinama šećera i masti, one skladište masnoću u obliku kapljica u iščekivanju manje prosperitetnih perioda. Iznenađujuće, pokazali smo da ova zaliha masti, umesto da pogorša situaciju, omogućava da se lučenje insulina vrati na skoro normalne nivoe“, objašnjava Dr Lusi Oberhauzer, prvi autor studije.
Istraživači su primetili da su periodi visoke dostupnosti masti i šećera, naizmenično sa niskom dostupnošću, aktivirali gene u ćelijama pankreasa koji su promovisali ciklus skladištenja i mobilizacije masti. Prednosti ovog ciklusa postale su očigledne tokom perioda kada ćelije više nisu imale dovoljno energije.
„Ova stanja nalik na post izazvala su mobilizaciju masti koja je podržavala lučenje insulina. Drugim rečima, ceo ciklus skladištenja masti (preterana ishrana) praćen mobilizacijom masti (post) je neophodan za mehanizam otkriven u našoj studiji“, rekao je Dr Pijer Mehler, koji je vodio studiju u razgovoru za Medical News Today.
Rekao je da bi post od samo 4-6 sati bio dovoljan da omogući beta ćelijama da se resetuju i povrate svoj kapacitet lučenja insulina između obroka.
„Praktično, izbegavajte grickanje!“ savetovao je Dr. Mehler.
On veruje da oslobađanje masti iz skladišta nije problem pod uslovom da je telo koristi kao izvor energije između obroka – na primer, da podstakne redovne napade fizičke aktivnosti.
Kakve štete izaziva višak masti?
Drugi naučnici postavljaju pitanje da li se ovi nalazi iz izolovanih ćelija pankreasa koje rastu u posudama u laboratoriji mogu primeniti na ljude sa gojaznošću.
„Istini za volju, što je veći [indeks telesne mase], veći je rizik od dijabetesa, a postoje dokazi da prekomerno taloženje masti u ključnim organima, kao što su [jetra i pankreas, ubrzava rizik od dijabetesa. Postoji mnogo dokaza da visoki trigliceridi u cirkulaciji, koji isporučuju višak masti u pankreas, mogu da ubrzaju rizik od dijabetesa“, rekao je Dr. Navid Satar, profesor metaboličke medicine na Univerzitetu u Glazgovu u razgovoru za Medical News Today.
Trigliceridi su vrsta masti koju telo koristi kao gorivo. Profesor Satar je citirao kliničko ispitivanje u kojem je on učestvovao i koje sugeriše da povišeni nivoi masti u pankreasu doprinose disfunkciji beta ćelija. Samim tim ne može da se složi da masti pankreasa štite od dijabetesa.
Klinička studija o remisiji dijabetesa pokazuje da kada se ljudi oporave od dijabetesa kao rezultat gubitka težine, njihova dugoročna remisija zavisi od kontinuiranog niskog nivoa triglicerida u krvotoku i niskog nivoa masti u pankreasu.
Ograničenja studije o pitanju da li masti pankreasa štite od dijabetesa
Dr Frančesko Rubino, predsedavajući za metaboličku i barijatrijsku hirurgiju na Kraljevskom koledžu u Londonu, takođe je upozorio da nova studija zasnovana na laboratoriji možda ne odražava ono što se dešava u telu.
On je za Naučni medijski centar (SMC) u Londonu rekao da dijabetes tipa 2 uključuje probleme sa drugim tkivima i organima, a ne samo sa pankreasom. Na primer, stručnjaci povezuju višak masti sa široko rasprostranjenom insulinskom rezistencijom i upalom.
„Stoga, teško je proceniti kliničku relevantnost zapažanja iz ove studije i, konkretno, da li je moguće da masti pankreasa štite od dijabetesa, kao što sugerišu autori„, rekao je Dr. Frančesko Rubino.
Međutim, on je istakao da, dok je veza između viška masti i dijabetesa jasna, priroda povezanosti je manje očigledna. Dr Katarina Kos, viši predavač i počasni lekar konsultant za dijabetes i endokrinologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ekseteru u Velikoj Britaniji, rekla je za SMC:
„Bilo bi pogrešno zaključiti iz ove studije da mast spasava ćeliju pankreasa koja luči insulin jednom oštećenu. Smanjen unos ishrane u kombinaciji sa vežbanjem poboljšava osetljivost na insulin, a ovo ostaje ključna preporuka za prevenciju i lečenje dijabetesa tipa 2.“
