Prva istraživanja pokazuju da Novavaks vakcine imaju manje sporednih efekata

  • 11/02/2022
  • 0
Novavaks vakcine
Za razliku od mRNA vakcina, kao što su Fajzer i Moderna, Novavaks vakcine koriste dugotrajnu tehnologiju zasnovanu na proteinima. (envato)

Za nove Novavaks vakcine 31. januara podnet je hitan zahtev za autorizaciju kao jedne od oficijenih vakcina protiv COVID-19. Preko 30 zemalja već je odobrilo njenu upotrebu.

U ovom članku možete pročitati:

Novavaks vakcine

Za razliku od mRNA vakcina, kao što su Fajzer i Moderna, Novavaks vakcine koriste dugotrajnu tehnologiju zasnovanu na proteinima. Vakcina protiv gripa i vakcina protiv hepatitisa B, koje lekari primenjuju širom SAD od 1986. godine, koriste ovu tehnologiju.

Proteini unutar Novavaks vakcine oponašaju šiljasti protein COVID-19. Stvoreni su u ćelijama moljca, a zatim sastavljeni u nanočestice – male čestice napravljene od nekoliko stotina atoma. Iako dele molekularnu strukturu COVID-19, oni se ne repliciraju niti izazivaju COVID-19.

Vakcinacija uključuje ubrizgavanje nanočestica u mišiće ruku zajedno sa jedinjenjem ekstrahovanim iz drveta sapunice, koje deluje kao pomoćno sredstvo za privlačenje imunih ćelija na mesto injekcije.

Pun efekat vakcine zahteva dve doze koje se uzimaju u razmaku od tri nedelje.

Sporedni efekti Novavaks vakcina

Objavljeni su rezultati dva velika ispitivanja faze 3 na Novavaks vakcinama. Jedno ispitivanje u SAD i Meksiku uključilo je 29.949 učesnika starosti 18 i više godina koji ranije nisu bili zaraženi SARS-CoV-2. U odnosu 2:1, primili su dve doze Novavaks vakcine ili placeba.

Sve u svemu, istraživači su otkrili da je Novavaks vakcina bila 92,6% efikasna protiv Alfa i Beta varijanti virusa. Takođe su pratili sporedne efekte sedam dana nakon svake doze.

Sporedni efekti bili su češći nakon druge doze. Uobičajeni sporedni efekti uključuju:

  • Osetljivost na mestu injekcije za 73% učesnika
  • Bol nakon i nakon vakcinacije za 60% učesnika
  • Umor za 50% učesnika
  • Bol u mišićima za 48% učesnika
  • Glavobolja za 44% učesnika
  • Malaksalost za 39% učesnika

Manje uobičajeni sporedni efekti nakon druge doze uključuju:

  • Groznicu za 6% učesnika, uključujući teške slučajeve za 0,37%
  • Mučninu i povraćanje za 11% učesnika, uključujući teške slučajeve za 0,23%
  • Bol u zglobovima za 22% učesnika, uključujući teške slučajeve za 2,44%

Manje ispitivanje koje je uključivalo 15.187 učesnika u Velikoj Britaniji pokazalo je slične rezultate.

Novavaks vakcine u poređenju sa ostalim vakcinama

Dosadašnji podaci sugerišu da u celini, Novavaks vakcine mogu imati manje neželjenih efekata nego Fajzer i Moderna vakcine.

Posle druge doze Fajzer vakcine:

  • 66% je prijavilo bol
  • 60% umora
  • 52% glavobolja
  • 38% bolova u mišićima
  • 22% bolova u zglobovima
  • 16% groznica
  • 2% povraćanje.

U međuvremenu, nakon druge doze Moderne vakcine:

  • 88% je iskusilo bol
  • 16% groznica, uključujući 1,4% teške slučajeve
  • 59% glavobolja
  • 66% umor
  • 43% bolova u zglobovima
  • 19% povraćanje.

Kao i kod Novavaks vakcina, sporedni efekti su bili češći nakon druge doze vakcine.

neželjeni efekti vakcina
Od kada je počela vakcinacija protiv COVID-19 potencijalni neželjeni efekti vakcina podjednako su vruća tema. Jedna studija koja se bavila neželjenim efektima došla je do zaključka da se neželjeni efekti koje su prijavili stvarni primaoci vakcine mogu se pripisati nocebo efektima. (foto:Pixabay)

 

Ko treba da dobije Novavaks vakcine?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje Novavaks vakcine za:

  • One koji žive sa uslovima koji povećavaju rizik od teškog COVID-19, kao što su kardiovaskularne bolesti, respiratorne bolesti i dijabetes
  • Ljude koji su se u prošlosti zarazili COVID-19

SZO preporučije da sledeće osobe ne dobiju vakcinu:

  • Ljudi sa istorijom anafilaksije na bilo koju komponentu unutar vakcine
  • Ljudi sa simptomatskim PCR-om potvrđenim COVID-19 dok se ne oporave i završe sa samoizolacijom
  • Osobe sa telesnom temperaturom preko 38,5°C sve dok više nemaju temperaturu
  • Osobe mlađe od 18 godina, jer su istraživanja koja proučavaju njegovu sigurnost i efikasnost još u toku.

SZO takođe ističe da podaci o vakcinaciji tokom trudnoće još nisu dostupni. Međutim, kako druge vakcine zasnovane na proteinima imaju uporedivu efikasnost kod trudnica i osoba koje nisu trudne, kažu da Novavaks vakcine može biti iste kao i druge.

Zbog toga preporučuju da trudnice dobiju informacije o rizicima od COVID-19 tokom trudnoće, potencijalnim prednostima vakcinacije i ograničenjima bezbednosnih podataka kako bi mogle da donesu sopstvenu odluku. Međutim, oni preporučuju da se trudnice vakcinišu u situacijama kada je korist veća od rizika.

Sigurnost novih vakcina

Svi sporedni efekti Novavaks vakcine su uglavnom bili blagi do umereni i prolazni. Faza 3 testiranja u SAD, Meksiku i Velikoj Britaniji nije izazvala zabrinutost za bezbednost.

Rezultati su veoma ohrabrujući i što je važno pokazuju da se čini da je ova vakcina bezbedna i efikasna u populaciji iz niza zajednica i demografskih grupa, kao i onima sa nizom pratećih komorbiditeta, sada (u oba ispitivanja) sa ukupnim brojem učesnika. Više od 45.000. I Velika Britanija i SAD. i ispitivanja u Meksiku su koristila iste definicije slučajeva, i ovi konzistentni rezultati, stoga, pružaju veliko poverenje u upotrebu ove vakcine za globalnu populaciju. Sada čekamo recenziranu publikaciju. Takođe se radujemo rezultatima adolescentne ruke (12–17 godina), koja je nedavno završila upis“, rekao je Pol Hit, profesor pedijatrijskih infektivnih bolesti i direktor Instituta za vakcine, St George’s, Univerzitet u Londonu i Bolnice St George’s, London, i glavni istraživač testiranja Novavaks u Velikoj Britaniji.

Vakcina je mnogo tradicionalnija vrsta vakcine od mRNK i vektorskih vakcina koje se trenutno koriste. Stvarni protein šiljaka se ubrizgava, u obliku nanočestica, umesto umetanja genetskog materijala koji omogućava našim ćelijama da stvore protein šiljaka. Ostaje da se vidi da li će to imati posledice u smislu efektivnosti ili bezbednosti u stvarnom svetu; ali što više različitih vrsta vakcina imamo, to će biti veća naša sposobnost da optimizujemo efikasnost i bezbednost u različitim grupama„, rekao je dr Piter Ingliš, penzionisani konsultant za kontrolu zaraznih bolesti, bivši urednik „Vakcine u praksi“ i neposredni predsedniku Komiteta za medicinu za javno zdravlje BMA.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *