Iako je paleo dijeta veoma popularna ne postoji konsenzus u zdravstvenoj javnosti. Neki zdravstveni radnici veruju da ova ishrana može negativno uticati na zdravlje jer isključuje određene grupe hrane.
- Šta je paleo dijeta?
- Koje su prednosti paleo dijete?
- Šta kaže nauka?
- Rizici koje donosi paleo dijeta
Šta je paleo dijeta?
Paleo dijeta, takođe poznata kao dijeta kamenog doba (paleolita) ili dijeta pećinskog čoveka, je vrsta ishrane koji ima za cilj da odražava način na koji su ljudi jeli pre nekoliko hiljada godina. Ljudi koji slede paleo dijetu jedu velike količine mesa, voća, povrća, orašastih plodova i semena, ali ograničavaju mahunarke, mlečne proizvode i žitarice.
Namirnice i pića koje će osoba koja sledi paleo dijetu često konzumirati uključuju:
- Meso, sa naglaskom na meso divljači ili životinja koje se hrane travom
- Riba
- Jaja
- Voda
- Biljni čaj
- Voće
- Biljke i začini
- Orasi
- Semena
- Zdrava ulja, kao što su orahovo ili maslinovo ulje
Hrana koju će osoba koja sledi paleo dijetu često izbegavati uključuje:
- Mlečni proizvodi
- Rafinirani šećer
- So
- Mahunarke, koje uključuju pasulj, kikiriki i grašak
- Veštački sastojci
- Prerađena hrana
- Bezalkoholna pića
- Žitarice, uključujući pirinač, pšenicu i ovas
- Krompira
Jedna od najčešćih zabluda o paleo ishrani je da su naši preci prvenstveno preživeli na ishrani zasnovanoj na mesu. Kako saznajemo više o paleolitskom dobu, otkrivamo da su oni koji su živeli tokom njega jeli biljnu ishranu, pri čemu je samo procenjenih 3% njihove ishrane dolazilo od hrane zasnovane na životinjama.
Šta pristalice navode kao prednosti paleo dijete?
Pristalice paleo dijete veruju da je promena sa lovačko-sakupljačke ishrane na poljoprivrednu ishranu povećala rasprostranjenost hroničnih bolesti širom sveta, uključujući bolesti srca, gojaznost i dijabetes. Oni veruju da ljudsko telo nije genetski opremljeno da konzumira savremenu hranu koju je uvela poljoprivredna praksa.
Kao rezultat toga, oni misle da će se naše opšte zdravlje poboljšati pridržavanjem dijete slične ishrani naših predaka. Tvrde da paleo dijeta ima sledeće prednosti:
- Poboljšan holesterol
- Smanjen krvni pritisak
- Poboljšana kontrola glikemije
- Smanjen obim struka i gubitak težine
- Poboljšana sitost
- Poboljšano zdravlje creva
- Smanjena smrtnost od svih uzroka
Prelazak sa ishrane bogate prerađenom hranom bogatom natrijumom na paleo dijetu može da dovede do uključivanja više svežeg voća i povrća, što nesumnjivo može biti korisno za zdravlje. Mnogi ljudi takođe prijavljuju smanjenje upala i poboljšanja fokusa i sna.
Oni takođe ističu gubitak težine, što je verovatno zbog jedenja više celih namirnica dok se isključuju glavne grupe hrane. Iako paleo dijeta ima potencijal da bude zdrava, postavlja se pitanje da li je potrebno ograničiti žitarice, mahunarke i mlečne proizvode da bi se videla korist po zdravlje?
Šta kaže nauka?
Nekoliko otkrića u nauci i istraživanju omogućilo je da dalje istražimo potencijalne prednosti paleo dijete kako bismo utvrdili da li bi ona trebalo da postane ishrana koju zdravstveni radnici mogu mirne duše preporučiti. Studija iz 2015. obradila je četiri nasumično uzeta kontrolna ispitivanja sa 159 učesnika koji su imali jednu ili više od pet komponenti metaboličkog sindroma.
Istraživači su otkrili da je paleolitska dijeta dovela do značajnijih kratkoročnih poboljšanja u sledećim oblastima u poređenju sa kontrolnom ishranom:
- Obim struka
- Nivoi triglicerida
- Krvni pritisak
- Nivoi lipoproteina visoke gustine (HDL) ili „dobrog“ holesterola
- Smanjenje šećera u krvi
Jedna druga studija procenila je nekoliko takođe nasumičnih kontrolnih ispitivanja kako bi se uspostavila veza između paleolitske dijete i prevencije i kontrole hroničnih bolesti i antropometrijskih merenja. Studija je otkrila srednji gubitak težine od 3,52 kilograma plus smanjen obim struka i indeks telesne mase (BMI) kod onih koji su sledili paleolitsku ishranu u poređenju sa onima koji su jeli druge uobičajeno preporučene dijete.
Istraživači koji stoje iza ove studije sugerišu da praćenje paleo dijete može smanjiti rizik od hroničnih bolesti, jer je višak telesne težine jedan od glavnih faktora rizika za njihov razvoj.
Studija iz 2017. imala je za cilj da istraži povezanost paleolitske dijete i mediteranske dijete sa smrtnošću od raznih uzroka. Studija je otkrila da su oni koji su sledili paleo ili mediteransku ishranu imaju niži oksidativni stres i smanjenu smrtnost od srčanih bolesti i raka.
Meta analiza iz 2020. godine pregledala je četiri studije kako bi uporedila paleo dijetu sa mediteranskom ishranom, dijetom za dijabetes i drugom ishranom koju preporučuje Holandski zdravstveni savet. Istraživači su posmatrali efekte ovih dijeta na homeostazu glukoze i insulina kod osoba sa izmenjenim metabolizmom glukoze.
Otkrili su da oni koji su pratili paleo dijetu nisu iskusili nikakva značajna poboljšanja glukoze, nivoa insulina ili nivoa HbA1c u poređenju sa onima koji su pratili druge tipove dijete. Autori studije zaključuju da paleo dijeta nije superiornija u odnosu na druge hranljive dijete kod ljudi sa izmenjenim metabolizmom glukoze.
Pored toga, jeda druga studija objavljena u januaru 2020. istraživala je efikasnost različitih dijeta, uključujući paleo dijetu i povremeni post. Njegovi autori su otkrili da do danas ne postoji jedinstvena dijeta koja može efikasno podržati gubitak težine kod svih pojedinaca. Zaključili su da se najbolja dijeta za mršavljenje sastoji od negativnog energetskog bilansa uz fokusiranje na kvalitet hrane.
Rizici koje donosi paleo dijeta
Isključivanje određenih grupa hrane može poboljšati neka zdravstvena stanja i dovesti do gubitka težine, ali takođe može rezultirati nedostatkom hranljivih materija i povećati rizik od dugoročnih zdravstvenih posledica. Na primer, paleo dijeta ograničava mlečne proizvode, koji su bogati kalcijumom i vitaminom D, dva hranljiva sastojka neophodna za zdravlje kostiju. Nedostatak ovih hranljivih materija može dovesti do osteoporoze i preloma kostiju.
Ova dijeta takođe isključuje pasulj i mahunarke. Pasulj je odličan izvor minerala, vlakana i biljnih proteina. Takođe mogu pomoći u smanjenju holesterola i promovisanju sitosti, osećaju sitosti nakon obroka. Štaviše, mnogi ljudi koji prate paleo dijetu tvrde da ona promoviše zdravlje creva, ali nova istraživanja govore drugačije.
Neke studije sugerišu da oni koji prate paleo dijetu imaju drugačiju mikrobiotu creva i više nivoe trimetilamin N-oksida (TMAO), jedinjenja vezanog za kardiovaskularne bolesti. Ovo istraživanje pojačava trenutne preporuke za ishranu uključivanja hrane sa visokim sadržajem vlakana i celih žitarica za održavanje kardiovaskularne funkcije i zdravlja creva.
Oni koji pristupaju paleo ishrani u modernom stilu često je koriste kao izgovor za prejedanje mesa. Svakodnevno jedenje više od preporučenih porcija mesa, posebno crvenog mesa, može dovesti do raznih hroničnih bolesti. Višak unosa proteina iz bilo kog životinjskog izvora povećava proizvodnju insulinu sličnog faktora rasta 1 (IGF-1). Povišeni nivoi IGF-1 i visok unos proteina u ishrani mogu dovesti do povećanog rizika od raka, dijabetesa i ukupne smrtnosti.
Paleo dijeta je takođe obično veoma bogata zasićenim mastima. Prema pouzdanom izvoru Američkog udruženja za srce (AHA), osoba treba da ograniči unos zasićenih masti na ne više od 13 grama dnevno kako bi izbegla visok holesterol i srčana oboljenja. Prejedanje crvenog mesa takođe može dovesti do oštećenja bubrega.
Osoba treba da teži da pojede najviše 350–500 grama crvenog mesa svake nedelje. Oni sa postojećim srčanim problemima treba da ograniče potrošnju crvenog mesa na manje od ove količine.